Poezija

Koje su vaše omiljene pesme? Koja su po vama najbolja poetska dela ikad napisana? Trenutno sam impresioniran Jesenjinom. Volim i Šantića, Prevera... Savetujem vam da pročitate biografiju Sergeja Jesenjina. Izuzetan čovek

ovo sam voleo kad sam bio tinejdzerka

Ove noći mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema.
Osjecaj da sam je izgubio.

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primjer: “Noć je puna zvijezda,
Trepere modre zvijezde u daljini”.

Noćni vjetar kruži nebom I pjeva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Volio sam je a katkad je i ona mene voljela.

U noćima kao ova, držao bih je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Voljela me, a katkad sam i ja nju volio.
Kako da ne ljubim te njene velike nepomične oči.

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Osjećaj da sam je izgubio.

Slusati beskrajnu noć, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.



Nije važno sto moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvjezdovita i ona nije uz mene.



Ista noć odijeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho.

Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, Njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oči.

Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.

Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
I ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.

Ko je tu
Niko
To samo moje srce kuca
A ono kuca veoma jako
Zbog tebe

Ipak napolju
Mala bronzana ruka na drvenim vratima
Ne pokreće se
I ne miče se
Ne miče se ni vrhom malog prsta.

Zak Prever

Ruže su crvene
Ljubičice su plave
Ću te jebem.

Prijapkinje

l

Život je bez jeba gorak,

Ko dobro jebe stiče nebo,

Adam nije načinio korak

A da nam pramajku nije jebo.



Šta nama ostaje, njegovoj deci,

No da činimo što i naši preci,

Da jebemo na sve načine?



A sila ljubavi odvešće, zna se,

Buduću decu buduće rase

Da i oni to isto čine.

2

Vi mi branite, Madlenice,

Da vam se vratim i da vas ljubim

Ako vas ne jebem neštedimice

Dva-tri puta, da dah ne izgubim.



Izgubiv vaše ljubavi moć,

Što jašući vas dan i noć

Sačuvah u sebi poput cveta,



Osećam kajanje i mučenje,

Ali za takvo kulučenje

Ja nemam više šesnaest leta.

3

Da l' ćete držati do sutra,

Vi bezumno stvorenje,

U vašoj slabašnoj ručici

Moj stroj za mučenje?



On je o vas, s oholosti,

Deset puta skrho kosti,

Zar ima lepšeg dokaza igde?



Otvorite pesnicu, mila!

On vam neće pobeći nigde:

Moja muda nisu krila.

4

Evo me, Margo, s kitom u ruci

Volimo, vreme nudi nam pića,

Ko zna da li u životnoj muci

I sutra biće dan našeg žića?



Smrt nas vreba, a njen zakon

Kad nas stavi u svoj zaklon,

U duboku raku kletu,



Tad zbogom ljubavne igre:

Jer Knjiga ne veli nigde

Da se jaše na onom svetu.



5

0 priđite, nimfe-drolje,

Kurcu nalik na mašinu:

Kad ne jebem nemam volje,

Blud me baca u prašinu.


Znate l da u doba stara

Jebahu vas i previše

Prijapi što poveriše

Meni nasleđe muzara?



Ja poput njih činim čuda

I slavna su moja muda

Po nektaru što izliše.



Jalovost me mori, kolje!

Sad ne možeš naći više

Nigde dupe dobre volje.

Mladoj gospi

Lepotice, što bez strasti

Uživate jeba slati

Trljajući plast svoj prstom,

Man'te taj nepotpun način,

Dajte da vas ja potkačim

Karom dugom i čvrstom.



Ja sam veštak dobrog prca

Koji radim čista srca

Kad lepojku neku imam;

A kad je ružna, gruba,

Više volim pokraj stuba

Natenane da ga klimam.



Kakva je to slast, o dete!

Zašto se vi ne jebete?

Jebačina i vas sazda.

Ja jebaću sve do groba,

Pa po cenu oka oba,

Imam šiljak spreman vazda.



I u paklu - čuvam veru -

Jebaću uz nos Luciferu,

Uz nos Plutona i Prozerpina

I đavola svih veličina,

Da utolim one bludi

Što mi razjebaše grudi.

Fransoa de Menar

* S francuskog preveo Danilo Kiš

po kurcu mi bališ

Kiš se ne rimuje sa bališ,
nije zvučno na kiti mi fališ

Pa evo 3 godine čekam da neko napiše Mališ, pa sam morao, bilo je jače od mene.

Zar nije lepše nosit lepotu?
svodova tvojih postati stub,
nego grejuć svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub.
tonut o brodu, trunut u plotu
djavolu jelu, a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat u te
Santa Maria della Salute.?

vesnam ti si mi sudjena...

dzointi samo se pale
jedan na pad ne padne
bob marli u oblacima
buksne daj mi

Slavuj s grane peva grajnd
mesto glave imam čip
oh majn got ju fak maj majnd
proguto sam gadan trip

Kurcu gra

Danas, u Ničeovu čast:

Five ears—and no sound in them!
The world is dumb ...
I listened with the ear of my curiosity:
Five times I cast the fishing line over me,
Five times I pulled no fish up —
I asked—no answer came to me in my net —
I listened with the ear of my love.

često razmišljam o svojoj vesni,
ajoj življu da li ste vi svesni
kakav nemir
tad u meni besni...

pitam se, da li sam joj bitan
u očima njenim krupan ili sitan,
uzme li me ikad ona u obzir,
iako nisam baš načitan...

da li bi se ona ikad sa mnom viđala,
kako mi se na tuđim licima ne bi priviđala,
kako ne bih tiho noću,
osetio samoću...

Au jbt, da li je ovo realno:
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/503206/SOKANTNO-Pesme-plagirali-Davico-Popa-Cesaric

Modovi da obrišu, ako je istina.

*
Кад схватиш да ништа није
Вредно муке да постоји,
Узмеш празан лист хартије,
И започнеш: "Мили моји..."

Пред тобом је страшан зид!
То је, децо, __________.

а) оштар вид
б) воз за Шид
в) суицид

Ćihu, ćihu, ćihu-hu...

Kiša pada
cvetaju bandere
ja te volim
ti si moja cura.

el dobio topa zakljuceno il se profa smilovao sta kaze legenda?

Dobio je ovakav komentar:

"Ovakav rad na pismenom ispitu iz matematike nije uobičajen.
Zbog toga nema potrebe ocenjivati ili komentarisati."

kakav šeret

smoleman bi ovakve rusio na keca

Eee moj balaševiću, vazda te drugi cijene vise od tvojih i ovo je jova kopirao sa klixa toliko o tome, ripcina legendo

Nadam se da gori u paklu smrad

auuuu jovo oklagijatore sram te bilo za ovaj plag

"Bildung 2.0" - by ChatGPT

(po motivima Jovana Jovanovića Zmaja)

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek,
sede mladi u kafiću,
ona „fancy“, a on „woke“.

„Wait a sec, al' daj da snimim
reels za Insta, ide feed!“
„Jao, slušaj novi remix,
baš je chill, totalno lit!“

On po stolu prstom lupa,
dok mu zvoni Apple Watch,
(šteta što mu beatbox frend
nije stig'o iz Soč).

Još je jedan snap poslao
dok je njoj k'o usput rek':
„Ti si prava art soul queen!“
„Merci beacoup, moj dečko fleek!“

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek.
Shvatili su duh vremena —
ona j' „fancy“, a on „woke“.

Smej'o sam se da ne plačem,
gledajući selfie grad,
gledajući TikTok sokak,
gledajući Novi Sad.

Klonem uz klonazepam

Na jastuku muka se tiho sklanja,
u venama sporo umire strava,
kao da duša kroz prste isplava,
dok čelo hladi senka neznanja.

Bez borbe sada kapci se spuštaju,
u glavi jeka, ni misli nema,
soba bez zvuka, bez boja, bez šema,
ni osećaji više ne puštaju.

Tableta šušti, um stane, plovi,
po telu meko razliva sena,
polako gasne i bol i scena,
ostajem nepokretan, gotov, novi.

Klonazepam me bez reči steže,
u sobi muk, i senke se šire,
misli u krug, al’ nigde ne vire,
a kapak zadnji sam nad sobom veže.

O pope
Ćao ćao direktore

Večno sedamnaest
U grudima nosim zvezdanu tišinu,

Dok tvoj dah prolazi kroz moje vene.

U tebi prepoznajem sudbinu,

Ko u plamenu senke izgubljene.

Na koži mi vreme ruke ne spušta,

Jer s tobom se minuti ne broje.

Ti si mi misao kad srce pušta,

Kao reke što u se’ nebo kroje.

Koraci tvoji u meni odzvanjaju,

Kao pesma što svemir pamti sama.

U tvom glasu svetovi ustaju,

Noći su iskre kao da nije tama.

Nek večnost zauvek bude bez kraja,

Bez juče i sutra, bez bola, straha.

Ti i ja, dva daha istoga sjaja —

U svetu gde ljubav uzima maha.

Spava mi se, to je glavno.
Da mi se ne spava, sad bi ja mudrovao.
Ovako samo blejim.

U kafani sjedim staroj,
matoroj, tradicionalnoj,
u jedinoj pravoj kafani u gradu.

Za stolom do mene neko društvo priča.
Spominju grupnu terapiju.

Za drugim stolom, usamljeni pijanac,
sa konobaricom sjedi, pije i puši.
Komentarišu utakmicu neku.

Konbarica kaže da je odmah znala da će Fenerbahče pobijediti.

Ja sjedim sam i blejim u ekran.
Kao što sam blejao i dok nisam ovdje došao.
Jedina je razlika što sad i pijem.
Al sam za tehnologiju jednako vezan.

Romantizujem činjenicu da kao pišem neku pjesmu. Tripam da sam boem.

Čekam da mi pivo da inspiraciju da postavim neko ludo pitanje vještačkoj inteligenciji. Zasad slabo to ide.

Ti si ti…

E moj sine,
to što ti ne bi zgazio mrava,
to ti ne daje prava
da veruješ da drugi ne bi,
možeš da sudiš samo o sebi.
Gazi se ljubav, reč i sve sveto...
Ubiše vuka, najjaču zver iz šume
i krhku srnu,
uzalud nedužne oči joj crne
pitaše: - Zašto...?
Zbog čega,
zar ispod plavetnog neba
nema mesta za sve?
E moj sine,
to što ti ne bi mrava zgazio,
što reč bi merio, na svaku pazio,
što ne bi na zver... što ne bi na srne...
zar da te prate te oči crne
i tišinom pitaju: -Zašto...?
Zbog čega,
kad znaš da ispod plavetnog neba
mesta ima za sve?
To sine, tvoj je put,
nemoj da si ogorčen, ljut
i pun tuge...
Nemoj, nemoj po sebi da
meriš druge...
Što oni ne bi, ti možda bi,
jer, oni su oni, a ti si ti!
Svoj korak meri, ima ko vidi…
U ogledalu taj nek se ne stidi
i mirno spavaj,
nek ti u duši nemir ne vri,
jer oni su oni, a ti si ti…
Danijela Belić

Nad Londonom neće biti kiše

Svet se suviše izmenio

Nad Londonom neće biti kiše

Magla će se ukloniti

s prestonicâ

mraka

Očekuje se poboljšanje

zdravlja

opšta ofanziva

protiv

raka

Kitovi će postati

domaća stoka

probrani i obeleženi

hraniće se

u stadima

Nestaće 90%

porokâ

Godišnji odmor

na mesecu

u dubokim

hotelima

Ljudi će suvereno vladati

svojim noćima

Sovjetski građani će

iz mora dobijati

sve sirovine

Roboti će sedeti

u ministarskim

foteljama

Strasbourg, 1963 - Danilo Kiš

Онамо ’намо
Никола I Петровић Његош

Онамо, 'намо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!“

Онамо, 'намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!“

Онамо, 'намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.
Извор

Српска земља црна гора: Онамо 'намо

Јавно власништво

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић Његош, умро 1921, пре 104 године.
Категорије:

ЈВ-старост
Патриотске песме Књажевина Црна Гора Краљевина Црна Гора Н икола I Петровић Његош Родољубиве песме