Poezija

Koje su vaše omiljene pesme? Koja su po vama najbolja poetska dela ikad napisana? Trenutno sam impresioniran Jesenjinom. Volim i Šantića, Prevera... Savetujem vam da pročitate biografiju Sergeja Jesenjina. Izuzetan čovek

Dobar je Bojić. Ja sam u zadnjih par dana doslovno impresioniran Jesenjinom. Kakav je on život živeo, Bukovski je za njega mala beba. Nekako jednostavne pesme a tako velike

KURVA

Za ženu priznajem samo kurvu
Poštene nek se ne naljute,
Jer zbog njih izgubih svu radost svoju,
Zbog njih izgubih svoje pute.

Kurva mi dade sve sto joj tražih
Sve slasti jedne žene
I nikad ne pokuša da mi ukrade
Ni delić uspomene

Uvek je volela da me nadje
Okruzena čašama vina
I nikad ne pokuša da se snadje
Da bi sa mnom dobila sina

Za ženu priznajem samo kurvu,
postene neka se ne naljute...

Sergej Jesenjin

KURVA

A posle moja pesma nekulturna...ma daaaaaaaaaj...

PRAVDA ZA MALOG POSTARA!!!

Превер, Брехт, Бодлер, Гете, Мајаковски, Пастернак, Лорка, Крлежа, Ујевић, Миљковић... Мрзи ме да тражим неку сад.

Пушкини, Јесењини и Сољжењицини су ми пичкасти. Јако.

Neprevaziđen naravno, moraću detaljnije da proučim biografiju, moram da priznam da se nikad nisam preterano bavila biografijama, ako izuzmemo Rilkea. Na fakultetu baš masturbirah na lik i delo, sad, kad razmislim, i nije mi toliko impresivan.

Branko Miljković
Prvo pevanje

Obreh se u nekoj mračnoj šumi
DANTE

To je bila šuma koja je pojela nebo
šuma iz koje kad izađoh videh
da nisam izašao da su me zveri pojele
i znah da će biti gorko da pričam
o tome šta sam video i nisam
video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh
iz te šume što je zelenim čeljustima
pojela svoje staze i izgubila se u sebi
postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna
Beatriča
ali su tri čeljusti tri makaze i tri noža
da voleo bih povratak
išao sam ispred sebe po isplakanom
putu i pesak je ujedao za stopala
ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju
videh grešnike kako ih vitla zli vetar
nebo što laje i kišu prokletstva tešku
i večitu
videh slepe vode Stiksa i blato mržnje
videh grad u plamenu i žene čije su ruke zmije
videh zid plača bez zvezda
i čuh reči bola u vrtlogu
onih koji su postali drvo ili kamen
i ne mogu se smrti nadati
onih jadnih koji se nikada nisu rodili
videh videh videh i čuh i zaplakah
svirala od zemlje od šume
od krvi
dozivala drugu obalu
na kobnom žalu stajo narod i plako
o jao jao vama duše uklete
s balsamovanim rukama i usnama od krvi
videh videh videh čuh i padoh mrtav
o Aheronte Aheronte
sve strane sveta stiču se na tvojim obalama.

Da. Ujević je odličan.

И Данил Хармс је интересантан.

Ja volim Dušana Matića. On je jednom napisao:

Moj ljubavnik jame kopa,
moja dika,
Od grobara nema boljeg
ljubavnika!

Brlju pije zemlju rije
joj što volim kad me bije,
joj!

Brlju pije zemlju rovi,
joj što volim kad mi kosti lomi,
skroz!

A volim i Pabla Nerudu.

Da i Miljkovića sam zaboravio da stavim. Bilo bi lepo da se otvore arhivi i da konačno saznamo zašto je umro

CIA GA UTEPALA!!!

Veliki Topli Brat- Boris Tadić, od stranih svaki Rus, makar i ulični čistač, a od anglosaksonskih govana jedino priznajem Edgara Alana zvanog Mali Po.

И Данил Хармс је интересантан.

Uvek sam voleo njegove priče i dramice, tek sam skoro čitao njegove pesme, ostao sam zapanjen. Čovek je genije. Pola sam se čudio, a pola sam umirao od smeha. I posle kažu treba istrebiti Jevreje...

Pobrisan spem, smeta otvaraču teme. Mislim da bi želeo da tema ostane, da se tako izrazim, ozbiljna.
Mada, otvaraču teme preporučujem da ne ostane osetljiv na poneku takvu opasku. To je ovde normalno i valja se nekad prihvatiti šala.
Možda sam obrisala i nešto što ne treba, u žurbi sam, ističe mi pauza za topli obrok.

Sve vas voli,
Enerdži

Bilo bi lepo da se otvore arhivi i da konačno saznamo zašto je umro

Јао, молим те. Шта ће се открити, да га је неки пургер обесио? Какве глупости.

A volim i Pabla Nerudu.

+

Највише сам се смејао оној причи о Толстоју и Достојевском, кад се такмиче ко ће бољи роман да напише. Праслес!

Ko ih jebe što se nisu rodili u vreme Vukajlije pa da vidimo čija mati crno pero prede.

Prever
Za tebe ljubavi

Isao sam na pticiji trg
i ptice kupio
za tebe
ljubavi
Isao sam na cvetni trg
i cvece kupio
za tebe
ljubavi
Isao sam na trg staroga gvozdja
i lance kupio
teske okove
za tebe
ljubavi
A onda sam otisao na trg robova
i trazio te
Ali te nasao nisam
ljubavi moja.

A kad je Hercen pokušavao da izbegne Tolstoja, pa naleteo na kraju na njega, a ovaj ga pomazio po glavi... Tu sam se kidao!

Voleo bih da ako je to moguće tema ostane ozbiljna. Divna je tema. Naleteh pre neki dan na ovog Dinka Delića

Ljudi govore: majka
(govore -
ljubav) sa privrženošću prema
srži
što vreba kao pauk raširenih nogu. Muškarci
od ugleda priušte sebi weekend sa ljubavnicom.
Šiparice
brbljaju o princu koji razgrne bodljikavo
žbunje
da
bi Trnoružica odustala od sna.
Ginekolozi pipaju jajnike i njuše
materičnu
sluz.
A ti, pička u top formi, depilirana kao lakirano drvo,
kao Crvenkapica
popravljaš
čarapu na Sunset Boulevardu gdje
HARLEY DAVIDSON vozi Zli VUk.

(Dinko Delić, Bosanska knjiga mrtvih)

el dobio topa zakljuceno il se profa smilovao sta kaze legenda?

Dobio je ovakav komentar:

"Ovakav rad na pismenom ispitu iz matematike nije uobičajen.
Zbog toga nema potrebe ocenjivati ili komentarisati."

kakav šeret

smoleman bi ovakve rusio na keca

Eee moj balaševiću, vazda te drugi cijene vise od tvojih i ovo je jova kopirao sa klixa toliko o tome, ripcina legendo

Nadam se da gori u paklu smrad

auuuu jovo oklagijatore sram te bilo za ovaj plag

"Bildung 2.0" - by ChatGPT

(po motivima Jovana Jovanovića Zmaja)

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek,
sede mladi u kafiću,
ona „fancy“, a on „woke“.

„Wait a sec, al' daj da snimim
reels za Insta, ide feed!“
„Jao, slušaj novi remix,
baš je chill, totalno lit!“

On po stolu prstom lupa,
dok mu zvoni Apple Watch,
(šteta što mu beatbox frend
nije stig'o iz Soč).

Još je jedan snap poslao
dok je njoj k'o usput rek':
„Ti si prava art soul queen!“
„Merci beacoup, moj dečko fleek!“

Dušanova dva potomka
dvadesetprvi slave vek.
Shvatili su duh vremena —
ona j' „fancy“, a on „woke“.

Smej'o sam se da ne plačem,
gledajući selfie grad,
gledajući TikTok sokak,
gledajući Novi Sad.

Klonem uz klonazepam

Na jastuku muka se tiho sklanja,
u venama sporo umire strava,
kao da duša kroz prste isplava,
dok čelo hladi senka neznanja.

Bez borbe sada kapci se spuštaju,
u glavi jeka, ni misli nema,
soba bez zvuka, bez boja, bez šema,
ni osećaji više ne puštaju.

Tableta šušti, um stane, plovi,
po telu meko razliva sena,
polako gasne i bol i scena,
ostajem nepokretan, gotov, novi.

Klonazepam me bez reči steže,
u sobi muk, i senke se šire,
misli u krug, al’ nigde ne vire,
a kapak zadnji sam nad sobom veže.

O pope
Ćao ćao direktore

Večno sedamnaest
U grudima nosim zvezdanu tišinu,

Dok tvoj dah prolazi kroz moje vene.

U tebi prepoznajem sudbinu,

Ko u plamenu senke izgubljene.

Na koži mi vreme ruke ne spušta,

Jer s tobom se minuti ne broje.

Ti si mi misao kad srce pušta,

Kao reke što u se’ nebo kroje.

Koraci tvoji u meni odzvanjaju,

Kao pesma što svemir pamti sama.

U tvom glasu svetovi ustaju,

Noći su iskre kao da nije tama.

Nek večnost zauvek bude bez kraja,

Bez juče i sutra, bez bola, straha.

Ti i ja, dva daha istoga sjaja —

U svetu gde ljubav uzima maha.

Spava mi se, to je glavno.
Da mi se ne spava, sad bi ja mudrovao.
Ovako samo blejim.

U kafani sjedim staroj,
matoroj, tradicionalnoj,
u jedinoj pravoj kafani u gradu.

Za stolom do mene neko društvo priča.
Spominju grupnu terapiju.

Za drugim stolom, usamljeni pijanac,
sa konobaricom sjedi, pije i puši.
Komentarišu utakmicu neku.

Konbarica kaže da je odmah znala da će Fenerbahče pobijediti.

Ja sjedim sam i blejim u ekran.
Kao što sam blejao i dok nisam ovdje došao.
Jedina je razlika što sad i pijem.
Al sam za tehnologiju jednako vezan.

Romantizujem činjenicu da kao pišem neku pjesmu. Tripam da sam boem.

Čekam da mi pivo da inspiraciju da postavim neko ludo pitanje vještačkoj inteligenciji. Zasad slabo to ide.

Ti si ti…

E moj sine,
to što ti ne bi zgazio mrava,
to ti ne daje prava
da veruješ da drugi ne bi,
možeš da sudiš samo o sebi.
Gazi se ljubav, reč i sve sveto...
Ubiše vuka, najjaču zver iz šume
i krhku srnu,
uzalud nedužne oči joj crne
pitaše: - Zašto...?
Zbog čega,
zar ispod plavetnog neba
nema mesta za sve?
E moj sine,
to što ti ne bi mrava zgazio,
što reč bi merio, na svaku pazio,
što ne bi na zver... što ne bi na srne...
zar da te prate te oči crne
i tišinom pitaju: -Zašto...?
Zbog čega,
kad znaš da ispod plavetnog neba
mesta ima za sve?
To sine, tvoj je put,
nemoj da si ogorčen, ljut
i pun tuge...
Nemoj, nemoj po sebi da
meriš druge...
Što oni ne bi, ti možda bi,
jer, oni su oni, a ti si ti!
Svoj korak meri, ima ko vidi…
U ogledalu taj nek se ne stidi
i mirno spavaj,
nek ti u duši nemir ne vri,
jer oni su oni, a ti si ti…
Danijela Belić

Nad Londonom neće biti kiše

Svet se suviše izmenio

Nad Londonom neće biti kiše

Magla će se ukloniti

s prestonicâ

mraka

Očekuje se poboljšanje

zdravlja

opšta ofanziva

protiv

raka

Kitovi će postati

domaća stoka

probrani i obeleženi

hraniće se

u stadima

Nestaće 90%

porokâ

Godišnji odmor

na mesecu

u dubokim

hotelima

Ljudi će suvereno vladati

svojim noćima

Sovjetski građani će

iz mora dobijati

sve sirovine

Roboti će sedeti

u ministarskim

foteljama

Strasbourg, 1963 - Danilo Kiš

Онамо ’намо
Никола I Петровић Његош

Онамо, 'намо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, 'намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!“

Онамо, 'намо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, 'намо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, 'намо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!“

Онамо, 'намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.
Извор

Српска земља црна гора: Онамо 'намо

Јавно власништво

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић Његош, умро 1921, пре 104 године.
Категорије:

ЈВ-старост
Патриотске песме Књажевина Црна Гора Краљевина Црна Гора Н икола I Петровић Његош Родољубиве песме