Ispod mog stana je živjela jedna baba vještica koja je redovno mlatila muža gooooooodinama. Imala je i neke studente podstanare (žao mi ljudi, mislim da su na psihijatriji završili, svi di jednog). Najviše je ličila na vješticu iz Ivice i Marice. Umre čovjek napokon i ona mene napadne u liftu kako sam joj ja ubila muža zato što je prethodnu noć bila žurka kod mene. Što je najgore, nije bila, ležala sama u kući i spavala. Jedino ako neko nije upao i pravio belaj, a ja nisam čula, mada nešto sumnjam da se to desilo.
Useli se u stan poslije njene smrti njen sin i njegova žen`ca, skoro se uzeli. On otišao da radi u Rusiju, a ona je svaki jebeni dan dolazila do mog stana nešto da traži, kafu, šećer, cigare (uđe u kuću i zvernja da nisam ja negdje ostavila kutiju na vidnom mjestu, pošto mater ne puši), pare (koje, naravno, nije vraćala). Prvo mojoj staroj bilo žao, pa joj davala. Pukne joj jednom film kad je ova došla da traži 5KM i kaže da nema. Kad popizdi žena i krenu da galami, tipa: Kako nemaš, šta je pet maraka, sram te bilo, što si sebična, bla, bla, bla... Sad neće ni da pozdravi kad se sretnemo, već digne glavu ko da je Titina žena. Prije neki dan nam je nestala mačka, da bi je pronašli kod nje u stanu, iako je tvrdila da ne zna ništa. Krava.
To je jedan stan, ne uključujući moj, imaju još 34, al mi se ne da više pisati.
