Фору у вези тога код мотора, и што се тако лако гине на њима, најбоље ми је објаснио мој ћале, који је и сам љубитељ њих. Возио је он свашта, и Томосе, и нешто јаче моторе (мада, мислим да је најјачи који је возио и имао био 250 кубика), пао је само пар пута, и то последњи пут са Томоса, одрао се као мало дете, а то је био недавно, пре пар година, оклизнуо се на песак и уље ни крив, ни дужан.
Елем, фазон код мотора, самим тим наравно и код Томоса је у томе што, наравно, кад паднеш, мораш да се разбијеш као пичка. Тако да, ако се скуцаш колима са 40 на сат, у некој градској вожњи, неће ти бити ништа, али ако паднеш са тог Томоса, који највише може да убије 55, и то при благој низбрдици, неће ти помоћи ни кацига, ни штитници. Кацига може да ти сачува живот, али преломе ногу и руку сигурно неће.
Он то што људи гину тако лако, и падају тако лако објашњава тиме што кад седнеш на мотор, а не знаш да се контролишеш, осетиш неку моћ, тако он каже, јебем ли га, јер ти малтене контролишеш цео мотор једним покретом руке. Тако имбецилима ћале и кева купе и оне јаче Томосе (мож' се нађе врх кросерица за 500 евра половна, од 250 кубика), па се они охрабре, пусте јајца и спрцају се негде при 80 на сат, а ту те само срећа спашава да не погинеш. Пре пар година, кад сам још имао у средњу, девојка из моје школе је погинула при 30 на сат, возио је друг кући...
Тако да ја, без преке потребе не седам на то говно. Јебеш ти то, пре ћу да уништим једног дана свог Југа, него да поломим и руке и ноге са неког Томоса...