24.03.1999

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/slike/2010/03/24/most-slobode-bombardovanje_500x250.jpg

Dan sećanja na NATO bombardovanje, na poginule u istom.

Da li pamtite taj kobni dan, da li mozda neko snosi neke posledice posle istog, sta ste radili kada je pocelo bombardovanje?

Ja sam evo gledao u svojoj sobi sa sestrom neku seriju valjda kasandra je bila, nisam sigura. I samo je moja majka rekla "MILANE, MARIJA GASITE TV" te reci cu pamtiti dok sam ziv. Pisao bih jos, al zurim na poso.

Imala sam 4 godine, ali se sećam uglavnom svega, mnogo mi je to strašno i tužno bilo. Sećam se da smo šetali parkom, mama plakala, tata dobio poziv za rat, ja mala, a brat mi imao samo godinu i po.. Ni da govori nije znao. Plus što moji nisu imali dece 10 godina, a ćale sad odlazi i ne zna da li će se vratiti uopšte. Sećam se da sam spavala na tatinom jastuku i svaku noć plakala i molila se da se vrati kući. I dan-danas je taj jastuk kod mene, u mojoj sobi. Jest' da sam bila mala, ali to mi se savršeno urezalo u sećanje. Onda bratov rodjendan, slavimo ga bez tate, samo ja, mama i brat. Tata zvao na telefon, dozvolili mu jedan poziv samo, i Aca - moj brat, prvi put rekao tata... Mama plakala ceo dan posle. U komšiluku bila jedna devojčica, sad ne znam ni kako se zove, igrali smo se stalno, a onda sirene, i mama viče da udjemo u kuću... Jedan dan nam bomba prozujala pored prozora i razbila ga... Pala je u selo u okolini. I na kraju, kad sam se radovala, taj dan mi tata dolazio kući posle 7 meseci.. Svima u komšiluku sam se hvalila da će tata doći danas.
Strašno vreme, evo sad dok ovo pišem, sjebala sam se skroz. A trudim se da potisnem sve, mada ponekad razmišljam što je na kraju sve bilo dobro, koliko to može biti dobro uopšte.

Vi srbijanci ste mekani pa vam je to vrijeme palo tako tesko : )

Даде ми идеју за дефиницију, хвала.

Елем, ја имао 13 година, тако да се свега сећам врло добро, чак и више него што би требало. Сећам се, то вече је на Трећем каналу била нека серија, мислим да се звала Алондра. Све што памтим из те серије је сцена у којој се та Алондра јебе са човеком који може тата да јој буде, и то у води, у језеру неком. И памтим да је Алондра била врх пичка. Не као Љовисна, али квалитетна свакако.

Неозбиљно сам доживео бомбардовање. Наредног дана су ме сачекале вести на ТВ-у како су југословенска РВ и ПВО обориле три авиона и шурнајест крстарећих ракета и беспилотних летелица и ја се израдовао тој ноторној лажи. Клинац, јебига. Мој град су доста гађали. Прво су гађали касарну која је ваздушном линијом неких 150-200м од моје куће и углавном је испромашивали, а порушили све куће око ње, ту је погинуо пун курац људи, погинуо је и Мики Вришталина, школски друг мог буразера. Сећам се тог догађаја као да је јуче било, седели смо у подруму буразер, ја и баба. Ћале је био не сећам се где, кева била на послу. Чује се оно шуштање ракета док лете, а затим експлозија и тако неколико пута. Баба кука све у шеснаест, дигла панику како ћемо да изгинемо, а ја и буразер скроз мирни. Не знам одакле ми у то време таква равнодушност према сазнању да сваког трена могу да погинем, али ниједном ми срце није залупало од страха. Данас би' се узентао гарант. Преспавао сам кад су ноћу гађали санаторијум, а тад је исто пуно људи погинуло. И још једном неко гађање нисам констатовао, биле ми слушке на ушима.

Неозбиљно сам доживео чак и погибију своје релативно блиске рођаке из Владичиног Хана, кад су срушили мост, она страдала од детонације, а он од гелера ваљда. Буразер, дебил, правио неслане шале на њихов рачун, мени то из неког разлога било смешно. Глупи клинац.

Tema povodom mog 12og rodjendana? Jao, pa niste trebali....

Ја сам био мали, око 5 година, ал' сећам се већине. Знам да смо отишли пар дана у склониште, где је нека баба кукала цео дан како ћемо да изгинемо, па је ћале попиздео и рекао да не може више, и ако изгинемо изгинемо, па смо отишли кући. Кева је тада правила ненормално много дечијих радости- кромпирића и сличног, ваљда да би мени и буразеру било лакше. Мени било до јаја, нисам се пробудио ниједанпут када су рокали.

Bombardovanje je palo bas kad sam trebao da podjem u srednju skolu, pa sam izbego polaganje prijemnog. 14 godina sam imao.

E sad, secam se svaceg iz bombardovanja, ali mi je najupecatljivija slika koja mi je ostala urezana, kada su bacali kasetne bombe (inace zabranjene kurac-palac) na Nis. Bio sam kuci, i kao debil izaso na terasu da gledam kako bombarduju (pojma nisam imao o kasetnim).

Secam se slike jednog momka koji pesaci na ulici, snazne eksplozije, i kako varnice lete svuda oko tog momka. Lik se okrece i bezi na drugu stranu... Mislim da tog lika nije nista pogodilo, imao srece covek.

Kasnije sam video da je bomba eksplodirala nekih 20ak metara od njega, u lice, ispred druge zgrade. Ja nisam video direktno eksploziju zato sto je bila zaklonjena tom zgradom, ali sam video kako lete varnice (geleri).

Naredna dva dana su deaktivirali bombe po naselju sto nisu eksplodirale... Imalo ukupno (sto ekplodiralih sto ne), 100ak i vise tih petardi po naselju samo. pre par godina sam cuo pricu kako neki klinci ostali bogalji, nasli neku kasetnu u livadi pored grada. Ko zna koliko ih ostalo. Tih par dana kasetnog bombardovanja po nisu, silni ljudi izginuli, ili gadno obogaljeni.

Kad pricam strancima ovu pricu iz prve ruke, kako amerikanci uvode demokratiju, nekima bude malo i muka.

Тога није било у Босни лололо :)

jes' kurac nije bilo... to sto je bilo po bosni je prica za sebe.

jes' kurac nije bilo... to sto je bilo po bosni je prica za sebe.

Добро нама нису потребне стране силе да нас убијају. Ми можемо између себе :)

у Босни је нааче, можеш да нађеш пригодног непријатеља кад оћеш :))

E sad, secam se svaceg iz bombardovanja, ali mi je najupecatljivija slika koja mi je ostala urezana, kada su bacali kasetne bombe (inace zabranjene kurac-palac) na Nis

Zanimljiva stavr sa kasetnom municijom kod nas. Iako smo služili ko biro za obradu viškova NATO municije, na pamet nam ne pada da mećemo potpis na onu zabranu korištenja kasetnih bombi. Ili ne daj bože da ih naš vojska izbaci iz naoružanja.

у Босни је нааче, можеш да нађеш пригодног непријатеља кад оћеш :))

То су били фронтови ради комшијине ливаде :)

Vidi ti ovo, jos postoji ova tema... citao sam je pre par meseci al nisam postovao...al evo malo (više) da se ispričam:
Imao sam 3 godine, tj napunio sam 3 u aprilu. Sećam se da su te prve večeri moji matori bili nekako, neprirodno ''srećni'', sve mi ugodjavali, itd. Rekla mi keva pre par godina kako sam onda upao u sobu i video nju kako plače i kako je moj ćale smiruje. Pošto živimo na Bežanijskoj kosi, naslušali smo se dosta detonacija. Svaki drugi dan gadjali su Batajnicu, iako je bila daleko svaki put bi se zatresli prozori. Isto kad su gadjali štab u Zemunu, CK, neko govno na Bežanijskoj kosi, toplanu na NBG... svakih par dana po neka eksplozija. A najgore je bilo prvih par dana, niko nije znao kakvo će bombardovanje da bude, svi odrasli na partizanskim filmovima, svi mislili da će da sravne Beograd sa zemljom, kao '41. Svi su gasili svetla uveče (kao mislili da će tako da zbune pilote, a pilote boleo kurac, imali night vision i termo vision isl) a pošto sam se ja mraka užasavao, moji bi ostavili svetlo uključeno al bi navukli ćebad preko prozora...
Skoro niko nije dobio vojni poziv iz kraja, osim dvojice najbližih komšija, i to tek negde u maju. Ovaj jedan nesrećnik nije ni nedelju dana proveo na Kosovu a ranio ga geler, sad nema nogu. Jasno se sećam kad se vraćao u komšiluk, dočekali ga svi kao heroja, a ovog drugog koji se vratio par dana posle kraja rata, većina nije ni primetila, kao, kraj je rata, ko ih jebe. Al on je meni i još nekoliko klinaca dao neke 'suvenire', ja sam dobio čauru od metka (i danas je imam, držim je u fijoci).
Kraja se ne sećam, nisam ni znao u stvari šta je u opšte bilo, da je bio rat, ništa nisam razumeo. Samo sam razumeo sirene, mrak, potrese, dvojicu komšija povratnika... al bolje je i tako, da sam se nečega više sećao, imao bih traume.

она тема је закључана, наставите овде.

укратко са оне теме, кланада крили у подруму од комшија, космополита била трудна, брус ватао зјале итд.

кланада крили у подруму од комшија

sa komšijama! Tražili smo biciklo!

Prekopiraj mi post, sa tel sam

AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAH!

а јес, јес, побркао сам.

Box, ti 87o? Meni to bio najlepsi period detinjstva, valjda nisam ni bio svestan toliko. Po ceo dan igrali basket, dvogledima gledali avione ako bi prolazili, zajebancija uvece se skupljali na terenu a vojska nam davala beretke sa grbovima, one cajeve sto se prave u hladnoj vodi, kremice i slatkise. Zajebavali se sa njima i gledali oruzje, bili topovi bestrzajci na 10m od moje kuce pa se igrali oko njih. Jedno vece jave da nas bombarduju u 6 a jave u 10 do 6 i celo selo pravo u sumu, meni bilo zanimljivo, ko na kampovanju da sam i srecom nisu bombardovali a posle sam svako vece pitao kad cemo opet u sumu. Jbg, nisam bio svestan do pred kraj kada mi izginulo 6-7 komsija ali nisu selo bombardovali vec u gradu civilni objekat a verujem da i posle toga nisam bio svestan (cale mi bio mobilisan a nisam se ni jednog trenutka plasio za njega, a verujem da bi sada ili da sam bio stariji bio mnogo uplaseniji).

хахахахаахахаах па ја не могу да вјерујем хахахаха, ја сам тај другар о којем причаш ауторе олланик

био сам брате брате у граду, близу калиша, али не на калишу.

био сам у пивници поред маршала што је у ствари исто маршал, у оној улици што води од чесме у кнезу до паласа.

био сам у пивници поред маршала што је у ствари исто маршал, у оној улици што води од чесме у кнезу до паласа.

лол онда сам те ја видео, ја сам онај прекул лик ког су сви гледали са посхтованјем

јаби стевану пришо и пито стеване јесто ти ја сам мислио ако имаш неких новаца 100 динара за воз и сендвич ако имаш ја бих ти био џубокс брате

пито га није тео да да пичка ал ионако незнам да певам па ај и да га разумем

Ja sam s ekipom bio na nekoj zgradi u komšiluku. Drugarica i ja učili da se ljubimo usta i pušimo cigare. Bilo fino baš.

Jebote pa ovo je gore od danke dojčland hahahahahahhahah

Nemam nikakvih trauma jer živim na selu, osim što sam tada bio skenjan kad god sam na tv- u video scene nastradalih u bombardovanju. U početku me je bilo strah kopnene invazije jer sam tripovao da će da bude kopnena invazija kao na filmovima i da će da idu od kuće do kuće da kolju i ganjaju narod.

Не знам сећа ли се ко или да ли је већ писано на теми, али на вече бомбардовања (мало пре 8) на Пинку ишо "Бој на Косову" и доле она трака нон стоп избацује (Ванредна ситуација, очекује се Нато агресија или нешто тог типа...). И мало после 8 звизнуше касарну у Шумарицама...

Sedeli smo kod drugara u sobi nas par, nešto se zezali, i uleće njegov stari u sobu i kaže: Pre dvanaest minuta počelo bombardovanje Srbije.

I na to ortak kaže: "Matori, to nije bio duvan u mojoj jakni" :)

na drugom nesto tipa neretva,na trecem otpisani.na prvom se vrtele vesti,pa malo zapevaju patriotski.
sve u svemu,seme im se natovsko zatrlo.

А финале Лиге шампиона гледам на К21, онако стандардно пиратски за то време, само су се прикачили на страни канал.
Јао, Клинтоне, бем ти Челси! Само много је ружна јебига...

требало је више да нас бомбардују да такви као ти сад не би могли да пишу овде.

мада, кад мало размислим, шта и да бомбардују у ћуприји јбг.

нато кад је разматрао циљеве видео ћуприју на карти, и рекли: "брате, скидајте мостове по београду, фабрике у крагујевцу, чачку, ужицу, краљеву, а у ћуприју баците по неки хуманитарни пакет, довољно су усрани".