24.03.1999

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/slike/2010/03/24/most-slobode-bombardovanje_500x250.jpg

Dan sećanja na NATO bombardovanje, na poginule u istom.

Da li pamtite taj kobni dan, da li mozda neko snosi neke posledice posle istog, sta ste radili kada je pocelo bombardovanje?

Ja sam evo gledao u svojoj sobi sa sestrom neku seriju valjda kasandra je bila, nisam sigura. I samo je moja majka rekla "MILANE, MARIJA GASITE TV" te reci cu pamtiti dok sam ziv. Pisao bih jos, al zurim na poso.

Ekspo, uspeo sam da nađem ceo text te pesme.

Ovo je moja zemlja
samo tu je meni dom,
a svoje nikom ne dam
makar nestao sa njom!

Ovo je moja zemlja-
svaku stopu njenu znam
do neba nek se čuje:
samo nju mi ne diraj!

Šta je čovek bez ponosa,
šta je žena bez ljubavi,
šta su deca bez radosti-
šta smo mi bez ove svete zemlje-

Nek se i nebo otvori
i „sudnji dan” nam se dogodi-
mi ostajemo tu
gde su naši koreni!

Mi smo vekovima tu
i u dobru i u zlu-
uvek smo te voleli,
zemljo moja - ne brini !

Hah, ja sam tu, kod zatvora u Le, Ohridsko! ;) Necemo da spemujemo.

Joj a kada je pala bomba u Novom naselju poginu je muz kevine koleginice, te noci zacule su se sirene, keva me ugrabila i potrcala ka stepenistu na kojem je bila moja baba. Bomba puce, keva samnom u rukama bukvalno preskace babu i utrcava u "skloniste" nakon 2 minuta eto i komsiluka.

i potrcala ka stepenistu na kojem je bila moja baba

Trebalo je da tražite od babe da zaustavi rakete i poobara avione lololololo

Ma labav kuk, metar i dva palca visine, ipak je baba sub-omnipotentno bice, moz' samo protiv pesadije i oklopnih vozila, avioni su joj bili previlik zalogaj.

dolazi baba i kaze: "Ne brinite deco vojska nas cuva".

Ubeđen sam da su matorci tako nastupali samo da bi deca manje patila. Bili su oni u žešćoj panici ali su morali da deluju pribrano. Naravno, ne isključujem mogućnost da je neka baba i verovala u ono što je govorila.

Ubeđen sam da su matorci tako nastupali samo da bi deca manje patila. Bili su oni u žešćoj panici ali su morali da deluju pribrano. Naravno, ne isključujem mogućnost da je neka baba i verovala u ono što je govorila.

Ne radi se o tome, radi se o tome sto u ovom konkretnom slucaju ona apsolutno nije bila svesna u kojoj se opasnosti nalazi s obzirom na to da je blizu vojske.

Skroz O'tkačen
dolazi baba i kaze: "Ne brinite deco vojska nas cuva".
Ubeđen sam da su matorci tako nastupali samo da bi deca manje patila. Bili su oni u žešćoj panici ali su morali da deluju pribrano. Naravno, ne isključujem mogućnost da je neka baba i verovala u ono što je govorila.

POTPISUJEM! "Ubeđen sam da su matorci tako nastupali samo da bi deca manje patila. Bili su oni u žešćoj panici ali su morali da deluju pribrano."

Sećam se jedne epizode - došla moja prababa iz Novog Sada da bude sa nama tokom bombardovanja. Jedan dan bomba pala negde u Zemunu i sve prozori pukli. Ćale je odmah potrčao da vidi da nije doživela šlog a ona : "A jel' tvoja žena već došla ?"

Moj ćale je inače policijski inspektor, a rodom smo sa Kosova, odnosno živeli smo tamo do '99, možete da zamislite tu situaciju. On nije bio sa nama tih dva i po meseca.
Taj rat mi je totalno promenio kurs života, ko zna kako bi sve izgledalo da i dalje živim na Kosmetu, pitam se ponekad.

Uuuuu Cule brateeee...

*Par minuta pre nego što su prve bombe roknule Beograd sam se lagano brijao, i oterao jednog kapetana iz PVO u pizdu materinu jer je urlao na mene što se brijem kad je uzbuna. Veče pre bombardovanja sam imao uzbunu(pešadija) a PVO je spavao, pa sam ladno mislio da sad drkaju njih a da je nama opušteno. Posle toga skontao da je uzbuna na nivou grada. Celu noć preblejao u šumi kraj jebenog RUPA 12 slušajući informacije sa terena. Sećam se te prve večeri face jednog preplašog uduvanog klinca koga je uhvatio stražar u šumi blizu našeg položaja uperivši u njega RUČNI RAKETNI BACAČ! Mislim da je mali mislio da je uleteo u gadan trip i da više duvati neće. Peti dan shvatio da je u Beogradu dosadno i tražio da dobrovoljno odem na Kosovo, al mi nisu dali jer su sa mojom klasom vojne akademije imali neke druge planove...Ne bih više o vojnim dešavanjima.
* 6. dan bombardovanja upoznao jednu malu sa kojom sam imao do sada najluđi seks u životu.Slučajno, blizu položaja. Ženska profesionalka. Bombardovali se svakih 2-3 dana kada sam napuštao položaje na par sati, i još dva meseca posle završetka rata.
*Ustopirai Indiru Radić koja me vozila jednom do Beograda, mada je nisam provalio , dok mi nije rekla ko je, jer ne slušam narodnjake.
*Svi mi nudili pljuge, u svakom džepu sam imao po paklu.
*12. dan Učestvovao u poteri za nekim katapultiranim pilotom. Tad prvi put naleteo na grupu Roma koja mi je tvrdila da nisu Romi nego Egipćani. Ne daj Bože da su ga oni navatali, jer su bili naoružani zarđalim noževima i vilama a neki matori je nosio pušku kremenjaču.
* Izgubio sam dvojicu starešina koje sam izuzetno cenio u životu. SLAVA IM.
* Prvi put u životu video tomahak a da nije na slici. Leteo. Ne bih voleo više da ga viđam. Bar ne tako kako sam ga tada video.
*Gledao uživo rušenje Avalskog tornja. Tužno. Naglas se drao i jebao im majku.
*Kad god sam na kratko dolazio kući, moji mi spremali omiljena jela. Doturali mi ponekad i na položaje. Jelo se fino!
*Sa par drugara stekao neraskidivo prijateljstvo. Hvala Bogu i dan danas traje.
*Prvi put uživo video SRPSKE PIJANE DOBROVOLJCE. Čak im vršio neku obuku. Greota što onda nisu postojale ovakve kamerice lako dostupne. Bili bi najgledaniji klipovi na youtubu.
*Na kraju bombardovanja sam plakao. Nisam verovao da se povlačimo sa Kosova i Metohije. Boli me to i dan danas i mučno mi je kad neko pomene da smo kao pobedili...

Пензос, народ ЈЕСТЕ победио, а државници су нам увалили НАТО курац у уста.

Nismo Doteru, nismo ispunili cilj-naš narod i dalje pati i mi smo ostali bez dela teritorije. 2000 Srba je pobijeno ili nestalo POSLE RATA.Dakle jesmo se dobro držali, al nismo pobedili...

Кад кажем народ, мислим на дух наш, који је несто тренутка предаје. Тада је народ изгубио, кад је био издат. То сам мислио.

Био сам клинац тада, али чини ми се да се нисам плашио тада. Преко дана бих се играо напољу, а преко ноћи бих спавао у подруму. Током тих 78 дана дао сам свој први кош, скинуо сам помоћне точкове са бицикла и научио велику колекцију псовки. Могао сам да се играм колико хоћу, али када би се чуле сирене, морао бих да журим кући.
Моја мајка, буразер и ја седимо у малој собици у подруму. Ћале није кући, баба и деда гледају телевизију, а ја гледам дневник и Слобу и певам Авиону сломићу ти крила. Мислим да се моја мајка једино плашила због буразера, јер се он плашио граната када смо четири године раније морали да напустимо Крајину.
А оно што ми је највише остало у сећању била је вест на дневнику како је бомба погодила кућу трогодишње Милице. И дан данас се сећам слике у новинама које су изашле сутрадан. Али највише ми је жао људи који су као избеглице из рата отишле на Косово, а онда су морали да оду и са Косова.

Tek bre sad vidim kolko sam mator, pola vas bilo klinci kad se ovo događalo...

Nisi jedini,Nidžo :))

Mi smo imali neku večerinku,pa čuli sirene,ali smo mislili da je to neka proba,test..
Dok nismo ukjučili TV i skontali da je zaistinski..Baš sam se tada prepala i bila sam izbezumljena sve vreme dok je bombardovanje trajalo.
Mada,moje mesto je "slepo crevo"-nije bilo interesantno kao meta..uf!

Ali,ne mogu da zaboravim totalna zamračenja-kad smo muž i ja seli u svoj "kec",mrkli mrak oko nas,mi delimo jedno zidarsko pivo,a na radiju (lokalnom) čova priča kako da zatapamo namirnice u mast da se ne bi pokvarile...užas.

bila u petom mesecu trudnoće,imala sreće...one koje su se porodile pre i za vreme nisu znale kud bi s detetom...moje uvek bilo samnom.
sve shvatila kao zajebanciju,pročitala markesovih "100 godina samoće" i nosala vokmen,crveni,filipsov na ušima po ceo dan.NI JEDAN JEDINI PUT NISAM KROČILA NI U JEDNO SKLONIŠTE..klaustrofobija valjda,samo gajbi i na otvoren prostor,smejala se babama iz komšiluka što su bile bolje upućene u sve od bilo koje tajne službe...sve u svemu,nezaboravno iskustvo.

Da niste mozda ovo trazili pre koju stranu?

хахахахаахахаах па ја не могу да вјерујем хахахаха, ја сам тај другар о којем причаш ауторе олланик

био сам брате брате у граду, близу калиша, али не на калишу.

био сам у пивници поред маршала што је у ствари исто маршал, у оној улици што води од чесме у кнезу до паласа.

био сам у пивници поред маршала што је у ствари исто маршал, у оној улици што води од чесме у кнезу до паласа.

лол онда сам те ја видео, ја сам онај прекул лик ког су сви гледали са посхтованјем

јаби стевану пришо и пито стеване јесто ти ја сам мислио ако имаш неких новаца 100 динара за воз и сендвич ако имаш ја бих ти био џубокс брате

пито га није тео да да пичка ал ионако незнам да певам па ај и да га разумем

Ja sam s ekipom bio na nekoj zgradi u komšiluku. Drugarica i ja učili da se ljubimo usta i pušimo cigare. Bilo fino baš.

Jebote pa ovo je gore od danke dojčland hahahahahahhahah

Nemam nikakvih trauma jer živim na selu, osim što sam tada bio skenjan kad god sam na tv- u video scene nastradalih u bombardovanju. U početku me je bilo strah kopnene invazije jer sam tripovao da će da bude kopnena invazija kao na filmovima i da će da idu od kuće do kuće da kolju i ganjaju narod.

Не знам сећа ли се ко или да ли је већ писано на теми, али на вече бомбардовања (мало пре 8) на Пинку ишо "Бој на Косову" и доле она трака нон стоп избацује (Ванредна ситуација, очекује се Нато агресија или нешто тог типа...). И мало после 8 звизнуше касарну у Шумарицама...

Sedeli smo kod drugara u sobi nas par, nešto se zezali, i uleće njegov stari u sobu i kaže: Pre dvanaest minuta počelo bombardovanje Srbije.

I na to ortak kaže: "Matori, to nije bio duvan u mojoj jakni" :)

na drugom nesto tipa neretva,na trecem otpisani.na prvom se vrtele vesti,pa malo zapevaju patriotski.
sve u svemu,seme im se natovsko zatrlo.

А финале Лиге шампиона гледам на К21, онако стандардно пиратски за то време, само су се прикачили на страни канал.
Јао, Клинтоне, бем ти Челси! Само много је ружна јебига...

требало је више да нас бомбардују да такви као ти сад не би могли да пишу овде.

мада, кад мало размислим, шта и да бомбардују у ћуприји јбг.

нато кад је разматрао циљеве видео ћуприју на карти, и рекли: "брате, скидајте мостове по београду, фабрике у крагујевцу, чачку, ужицу, краљеву, а у ћуприју баците по неки хуманитарни пакет, довољно су усрани".