Знаш шта, разматрао сам пре неки дан, из ината нисам запалио цео дан, односно јесам ујутру уз кафу, и онда до спавања ништа. И јесте, фрка пар сати, па размишљање да л' би могао, ма истераћу шта сам хтео, и ништа, прође. И ујутру не попијем кафу уопште нити запалим дуван, па поподне попустим. Али дефинитивно може, нема ту шта.
Смориле су ме после ових 7-8 година, укратко је то. Некад сам баш уживао у дувану, сад гледам да не одем до продавнице која је на фазон 2 минута, а да не понесем дуван у џепу.
А главни "проблем" што се још нећкам да их оставим је: "а брате како ћеш сад иде слава другу/шта ћеш на свадби да радиш/како за нову годину да седиш и не запалиш...". Дакле обично срање.
А мени још сметају. Ем ми јебу кондицију максимално, што поменух горе узлупа ми се чука кад устанем нагло из фотеље, једва дођем до даха док се попнем уз степенице, капацитет плућа ми је дебело мањи, а већ сам имао проблема и опет једем говна.
И поврх свега то што замишљам себе као оне старкеље што смрдљају, тако се осећам, иако вероватно и не смрди марлборо као фазон класик.
Тако да свестан сам свог срања које прати тај "ужитак", а ужитак ми је практично нестао, тако да сам врло близу да преломим и заборавим једноставно и не запалим више. А прочитаћу и књигу, иако ми не треба, ето, нек' буде.
