комерц, опраштам ти јер си млада али немој то више да радиш. улазиш на територију ајкула и провоцираш их. ја сам ајкула. ти као мала слатка шарена рибица стојиш испред прекаљене ајкуле и лажеш ме у њушку. зашто? ја нећу да те убијем, нећу чак ни да те уједем и онда пустим да искрвариш сакривена у неком коралу. то би многе ајкуле урадиле ако се безобразно понесеш према њима или ако јачаш па кренеш да их угрожаваш. али не и ја. нисам сујетна главица. ја сам изнад. знам да ходам преко лешева али нећу, то није мој стил. неко би те гурнуо у понор, ја ти пружам руку. то је разлика. мораш још да учиш. слушај мене, немој да си надмена. увек знај свој положај али никад не спуштај главу са врха и њему стреми. сви смо почели као рибице али су ретки постали ајкуле. неки немају капацитета, неки среће, жеље, часове рада, неке поједу друге ајкуле а неки само неће тим животом да живе, доста им је редовна плата, двоје деце и златни ретривер. немој својим слатким зубићима да кидишеш на моје, ожиљцима прекривено од силних борби, тело. не можеш да ме угризеш, мале су ти чељусти. чак ни да ме огребеш. а и огреботина толико имам да их више ни не бројим. у ту категорију почињу да спадају и ране. мораш још да растеш и вежбаш пливање. једи алге за почетак, не жури. доћи ће време за тебе, полако. не прескачи степенице, саплешћеш се ако несмотрено кидишеш. ја то не желим.
Ако се икад будемо упознали, набошћу те песницом због овог текста, кунем ти се животом. Не занима ме колико си висок, тежак, да ли нешто тренираш и колико, шта носиш са собом, и каква ти је екипа. Не занима ме ни шта ће се са мном десити након тога.
