Nisam nikad plivao za Krst, kakve sam sreće verovatno bi me spičila srčka...
Ma jok, ides na pregled u sportsku medicinu i udare ti pecat... Ja sam cekao da bude makar -15 i da na jezeru bude led da mora da ga lome, da se prijavim. Isao sam ujutru sve redno, liturgija, blagoslov, odvezli nas busom, dobili smo po bade mantil sa grbom, i normalno ja dobijem broj 13. Prica je bila da udjemo u vodu i plivamo do splava na kome su bili brojevi, i onda da svako se uhvati rukom na mestu gde je njegov broj i ceka start. Pola nas nije ni stiglo do svog broja, a ovi su krenuli da kukaju, ajde smrzosmo se, i ovi daju znak, tako da su ovi posli dosta ranije. Ali nebitno, isplivam ja to, i onako nisam imao sanse da pobedim.
Sta me iznenadilo.
Kad udjes u vodu (a moras da udjes brzo) nekako i nije hladno koliko sam ocekivao, sta ga znam. Ali kada krenes da plivas lepo osetis da ne bi bas mogao da teras mnogo dugo tako snaga ti se topi jako brzo. Kada sam izlazio iz vode dok sa gazio po onom esku u plicaku, tabane kao da mi je neko odrao, toliko je to bolelo. I napolju sam bio SUV (i kosa) za pet minuta. Telo se brani oslobadjanjem ogromne kolicine toplote i zato su svi onako crveni kad izadju iz vode. Zena kaze da sam bio vreo na dodir (hehehe), i nije mi uopste bilo zima.
Kasnije su nas sve pozvali i svako je dobio ikonu Bogorodice iz Rusije, i album sa slikama tog plivanja, bas onako lep, profi fotograf radio.
Prelepo iskustvo, preporucio bih svakom.
