Došao živ i zdrav sa ECC takmičenja u Dobovi, definitivno najjačeg turnira na kojem sam učestvovao ove sezone.
Rezultatski sam zauzeo 4. mjesto od 9 takmičara u mojoj kategoriji i mislim da sam dobio 10 bodova u trci za
http://www.theworldgames.org/
Poprilično sam zadovoljan s ostvarenim rezultatom ako uzmemo u obzir da su momci na prve 3 pozicije u 10 najboljih na svijetu.
Prvu borbu sam radio sa nekim majorom italijanskih karabinjera, čoeka od 40 godina i 130 kila... S obzirom da je duplo stariji i iskusniji - uzeo me na iskustvo u posljednjim sekundama meča: 10-6 za njega i moj poraz u prvoj borbi ali mnogo, mnogo, mnogo iskustva.
Drugi meč sam radio sa izvjesnim Austrijancem, koji je vidno dosta stariji od mene (i on je oko 40 godina starosti pa i više). Meč sam započeo odlično, konačno sam počeo da slušam svog trenera, ciljano sam ga držao u karateu i vrlo brzo spuštao u parter (gdje sam imao i 2 submišna gušenjem) sve do momenta kada mi je 40-ak sekundi prije kraja moj protivnik zadao strašan direkt i pri tome mi polomio nos. Zahvaljujući nevjerovatnoj intervenciji doktora zaustavili su mi spoljno krvarenje i osposobili su me za nastavak borbe. Nisam mogao da dišem jer je nos i dalje krvario ali meni u grlo, no nekako sam priveo kraju borbu i čak sam ga i zadržao još jednom u zahvatu. POBJEDA!
(snimak borbe je načinjen ali će mi biti dostupan tek u ponedeljak uveče ili utorak ujutru, okačiću ga na jutjub pa će biti proslijeđen na forum za one koji se interesuju)
Nedugo nakon pobjede, otišao sam do doktora da mi napravi novu tamponažu. Međutim, nos je otekao i nije bilo moguće normalno ugurati tampone skroz do vrha. Meni je krv i dalje tekla u grlo. Ubrzo me prozvaše da izađem na borilište, znači 2 minute od završenog meča idem s polomljenim nosom na odmornog protivnika da se bijem za bronzu! Zatražih medicinski tajm-aut i time dobijam još minut. Znači, 3 doktora mi pokušavaju ugurati tampone u nozdrve uzpomoć koloidnog rastvora, meni krv šiklja u grlo, a dvojica mi stavljaju štitnike na noge i rukavice. Dobijam prvu usmenu opomenu za kašnjenje, sljedeća bi me već moga koštati bodova.
Navlačim kimono, vezujem pojas i utrčavam u borilište. Nos začepljen i boli, guma za zube mi smeta i ne mogu da dišem kako treba, brzo gubim vazduh. Disao sam kao Bob Sap onomad protim Mirka - širom otvorena usta ko šaran i vrlo dubok uzdisaj.
Dobijam udarac u nos i opet dolazi do ljekarske intervencije. Nekako me krpe ali protivnik je već otišao na veliku bodovnu razliku nekih 20-ak sekundi do kraja. No uprkos tome izvlačim posljednji kime i zadajem počasni udarac za kraj. 10-8 za mog vrlo dobrog protivnika.
Onda OPET doktorska intervencija koja nije uspjela jer mi je nos već bio potpuno natekao i potpuno zatvoren tako da tamponaža više nije imala smisla a i krvarenje je stalo. Dobio sam kesu leda i to je to, sutra idem na slikanja.
Sve u svemu, zadovoljan u potpunosti današnjim danom!
