Koliko sam ja shvatio, u svemu ima pomalo zena(umetnost, posao, ljubav, život...)
U Japanu, zen budizam, to jest čan budizam kako ga zovu u Kini, zemlji porekla (inače, Šaolin manastir je zen manastir) je uticao na razvoj borilačkih veština, umetnosti (haiku poezija i slikarstvo), čajne ceremonije itd.E sad, fora sa zenom jeste u tome što se ne može preneti prosto tako što ću ti ja ili bilo ko drugi reći "Evo, to i to ti je zen" ili tako što ćeš pročitati knjigu od Daisecua Suzukija "Zen i japanska kultura", jer to jednostavno nije to. Nećeš ti doživeti prosvetljenje tako što ćeš pročitati i odjednom će ti sve biti jasno. Neće. Zen učitelji kažu da je to "kao da gledaš u prst koji ti pokazuje Mesec, tako propuštaš svu lepotu neba!". A i jeste, budimo, što se kaže, realni. Hoćeš li iz knjige naučiti da se ponašaš kao zen monah? Jok. Dobro, možda u početku, kasnije će ti pući film zbog nečega i onda će se sva monaška staloženost raspršiti u sekundi.
Što bi rekao moj profesor istorije:"Ako pročitaš knjigu ili dve o ekonomiji, batice, to te ne čini ekonomistom." :)
Zato je sve ovo što vam ja govorim uzaludno. Zato vi ništa nećete naučiti. A uostalom, kako biste i naučili išta od mene, koji sam možda i veći neznalica od vas? Kako može slepac da objašnjava slepom kako izgleda kada vidiš?
Ne odgovarajte, to je retoričko pitanje :)
Možda bi trebalo da počnemo od nečega stereotipno zen, makar da biste stekli predstavu o zenu.
Ajmo da turimo neki zen koan.
Koan je zen zagonetka, čuvena po tome što zvuči kao ortodoksna glupost.
Ako drvo padne u šumi, a u blizini nema nikoga, da li je napravilo zvuk?
