Селта - Звезда
То је негде први меч на коме сам баш испиздео. Водили смо 2:1 на полувремену, а у другом су нам сабили пар голова за кратко време. Срчка за срчком. Два са пенала и један кад је Коцић дебил излетео на 30-40 метара да заустави играча. Јебеш будалу. Сећам се и да је Горан Друлић увалио 3 комада, то ме је једино тешило, у курац га љубим.
Звезда - Бајерн
Нисам нешто ни очекивао осим да нас разбију, али владао је негде тај лудачки оптимизам да можемо да извучемо бар бод или шта већ. И јбт, Короман ували први гол, општи хаос на стадиону. Као да нико није ни веровао да можемо да поведемо. Ипак је то Бајерн, а Звезда није баш била к'о она из '91. Клосе педер пропали, стерам му га мајци брђанској, изједначи. Ништа чудно, чека се и преокрет, кад јебени Милијаш саспе ону голичну. Ау, то никад нећу заборавити, какав је у том тренутку настао делиријум, пролетео сам 10 редова ниже, сјебао ногу али нисам ни осетио већ сам тек касније сконтао кад сам изашао напоље. Сетио сам се и да сам пар секунди био скамењен или пар делова секунде, једноставно нисам веровао. Понео ме је само тај талас радости и лудила са трибине. У глави ми је требало дуже да се уверим, све док чини ми се ови нису кренули са центра. И већ ми се дигла кара да можемо да добијемо кад опет онај проклети Јевреј, што му нису спржили све претке у Аушвицу, јеб'о га Менгеле у уста сељачка. Да педер гол, али шта сад, и нерешено је одлично... кад фуњаре добију слободњак. Последња шанса... лопта пролази поред Ранђеловића... пар секунди шока, док не видиш да је стварно у мрежи... и јбг. Туга, очај... навикао сам већ тад да примамо увек те буђаве голове на крају али у том моменту ипак... неверица. Знам да је пар њих и заплакало. Ови наши балвани исто, то је један од ретких пута да сам их видео да им је баш жао, пропустили су ипак шансу да победе Бајерн, то би им свима био врхунац каријере.
Али најбитније, кидање је било од почетка на трибини, али тај период после нашег другог гола је... не знам. Тешко је то описати. Посебно што нисмо посустали ни после изједначења, а ни онако сви сјебани и разбијени после трећег... незаборавно. Али јбг, опет сјебано.
Холандија - Србија 6:1
Ух, јебени Клајверт. Сећам се да сам изашао после утакмице напоље, скупило се ту пар клинаца из улице и сви смо стојали и ћутали тако пар минута. Еј, клинци, а да ћуте? Тужан дан за српски фудбал.
Холандија - Србија 2:1
Серем се на Амстердам и те педерске дресове. И Мијату на фризуру. Да, јбт, сад сам одгледао клип и и даље боли. Ко зна, да је дао гол, где би били сад...
Аргентина - Србија 6:0
Још једна нада у нову генерацију српских фудбалера... и увек иста прича. Добро, неки попију шестака, неки испадну на фињака. Незаборавно карање, углавном. Сећам се и натписа из неких новина следећи дан: "Није танго за бабе". И није.
Настављам после.
Измена: допунуио сам ово мало, сетио сам се у међувремену неких ствари.