Knjigu piše Barače Obama,
Knjigu sitnu, sve u sitne sate.
Knjgu piše Kraljeviću Marku,
Da od muke izbavi ga teške.
Teška muka spopala mu carstvo,
Crna muka nemrtvog prokletstva
Što iz groba ladnoga ustaje
Trulo meso na trulim kostima.
Čudni demon što ga zovu zombi,
Ište mozak od nejači jadne,
Ogrezo je u krvi zvjerstvu.
Kada Marko ovo slovo viđe,
Suze mu na oči izbiše,
Oči čarne oči sokolovske,
Što nagone Turke na buljuke.
Skoči Marko na noge lagane,
Skide Šarca sa tavana dvorskog,
Popi bure lađanoga vina,
pola popi pola Šarcu dade.
Uze ljuti topuz šestoperac,
Popi bure ljute šljivovice,
Pola popi, pola majka ote.
Jezdi Marko uzoranim drumom,
Topuz steže on desnicom svojom,
Ajpod nano u lijevici drži,
Dok mu Sleja u sluškama prži.
Dođe MArko do sinjega mora,
Uze Šarca i baci ga preko,
Preko bare do Njujorka grada.
U Njujorku gradu skrovitome,
Silni zombi ulicama ide,
Marko mu se bješe začudio,
Kada viđe kako jedu mozak.
Trže Marko topuz iz futrole,
Stade glave zombijske lupati.
Vija Marko zombije po SAD-u,
Vijaće ih dok ih ne dovija.
