Moral

Šta je moral? Da li moralna ubeđenja zavise od čoveka do čoveka? Od naroda do naroda? Šta je najmoralnija stvar koju ste učinili ili za koju ste čuli, a šta najnemoralnija? Šta uopšte čini nekoga moralnim, i da li je čovek po prirodi moralna osoba ili se tome uči nakon rođenja?
EDIT: bez spema. Ozbiljna tema.

Krejzi, jedna od boljih definicija morala koju sam čuo.
Ali kao što je nešto bilo nemoralno a sada nije, isto tako postoje stvari koje su bile moralne i svakidašnje, a sada su nemoralne i osudne. Kao grub primer bih naveo "Dušanov zakonik", delove biblije, robovlasništvo,... A primera za tvoju definiciju ima gomila. Počev od veštičarenja, preko oblačenja, sexa, sexualnosti (zavisi od naroda do naroda) do prava žena...
Hm... Gledam ove primere, i većina (nekada) nemoralnih stvari je povezana sa ženama :)

ne znam čoveče, nedeljom, u pola 1 noću, kada opet pada sneg u sred marta, a sutra se mora na posao - nije moralno kenjati na vuki! te ja odoh spavati! ku noć!

Da li mišljenje okoline onda utiče na nas na mnogo većem nivou nego što želimo da priznamo? Hipotetički, uzmimo za primer imaginarnu osobu koja nije imala kontakte sa društvenim moralnim gledištem. Kako bi ta osoba oformila svoje stavove i moralna načela? Pogledajmo u sopstveni um i recimo da li bi naše moralno gledište bili približno sadašnjem da nismo imali vaspitanje roditelja, društvenih dogmi u školi i religioznih tabua?

Ono što hoću da kažem je, da li je naše gledište morala samo naše i dolazi direktno iz tog "osećaja za feeling" ili nam je podsvesno nametnuto samom okolinom?

Moral je ne dati Tudjmanu ni metra, otadžbine naše kralja Petra!
(kakva tema takvi i postovi)

Морал је кад волим маму и тату.

Lem, 'ku noć :)
Krejzi, naravno da mišljenje i načela jedne osobe nisu samo njegova. Ta imaginarna osoba bi imala potpuno drugačiji pogled na svet i moralna načela da je odrasla u patrijahalnoj porodici, pohađala privatnu školu, završila fax i zaposlila se na dobrom mestu, nego da je rodjena u nekom getu, da mu je majka umrla nedugo nakon porođaja, otac završio u zatvoru a njega odgajio ološ ulice.
Hoću da kažem da se naše mišljenje zasniva na okolini, na ljudima koje smo upoznali, na onome što smo čuli, ukratko, učimo moral kroz život. Moral je čoveku kao ustav društvu. I to je mešavina ljudi i događaja koji utiču na formiranje morala. Svaki čovek ima drugačiji pogled na moral, jer je svaki čovek upoznao drugačije ljude i prošao kroz drugačije događaje, ali su u jednom društvu te razlike minimalne i neprimetne. Ali zato mogu da osuđuju druga društva koja smatraju nemoralnim, jer se njihovi pogledi na sve to razlikuju.

Костићу, јеси ти то добио петицу из социологије, па се сад мало разбацујеш новим сазнањима?

Tačno tako. Samo što sam je dobio pre mesec dana.
Ali ne tu koju ti misliš, već onu fakultetsku.

Неморал је кад Стефан Костић штека тесне емо цаве, а Бурзум се осушио човек чекајући.

moral je kad uradiš nešto ispravno i pri tome ne pomisliš da si dobar i moralan čovek, već ti je to normalno.

Ако си рокнуо, онда треба још да учиш, а не да понављаш наглас већ научено.

e,sad nije ovo sociologija, već filozofija i etika i kantov čuveni autonomni i heteronomni moral i maksime.

Ma naučio sam ja, ali čovek oborio nas 140, a samo 12 pustio. A svako je dao 1.000 za ispit. Pa ti sad vidi koliko je od toga krknuo sebi u džep. I koliko je to moralno.

Верујем ти, пошто сам ужасно слаб и са једном и са другом науком.

ko ti predaje sociologiju?

Visoka tehnička strukovnih studija u NS-u.
Neću ovde da imenujem. Mogu ti poslati na pvt ako hoćeš.

aha,pomislih da nije faks,p ada nije ovaj moj ludi.

gde ti ideš?
I da li je moralno ovoliko skrenuti sa teme? :)

Јовичићу, леба ти прочитај цео пост. :) Елем убацих и линк ка теми, да би људи боље знали на које ствари мислим. Само што сам заборавио да копирајући са теме коју је Штефи закључао губим и линкове, сад едитовах оно најбитније. :)

Pročitao sam ja sve, ali sam odgovorio samo na ovo:

Е сад, мене занима шта је то морално, од онога што се свакодневно може видети, а шта није.

A onu drugu temu nisam pratio, tako da ne znam na šta misliš, jel to bilo u uvodnom postu, ili negdje drugo?

moral je sposobnost potiskivanja sopstvenih nagona koji ugodjuju tebi kao jedinki u cilju ugadjanja drugoj osobi (drugim osobama, drustvu).
nista manje, nista vise.

odredjeno je obicajima i navikama drustva, koje je opet odredjeno istorijom nekog mesta, klimom, dostupnoscu hrane itd. samim tim se i razlikuje ono sto je ugodno ovde od onog sto je ugodno u africi, mada vrlo malo, i uglavnom povrsinski.

osnovna moralna nacela vaze u svakoj grupi koja ima vise od 5-6 ljudi, tako nesto... inace bi se poklali/rasturili/pretvorili u amebe (svaki copor ima neka moralna nacela bemusve :)

Ово је цео уводни пост. :) Има даље битнијих питања. :)

moral je sposobnost potiskivanja sopstvenih nagona koji ugodjuju tebi kao jedinki u cilju ugadjanja drugoj osobi (drugim osobama, drustvu).

Pa jeste, manje-više to je suština, e sad jedina razlika između morala, ljubavi i altruizma je ta, što se u prvom slučaju nagon potiskuje iz osjećaja moralne dužnosti, u drugom iz same naklonosti prema nekoj konkretnoj osobi, a u trećem (pod uslovom da pravi altruizam uopšte postoji) osoba djeluje moralnu u skladu sa nekom svojom prirodnom tendencijom.

Inače, u srednjoj školi, prof. filozofije nam je dao jednu šaljivu definiciju ljubavi:

ljubav = žrtva po metru kvadratnom

reko bi da je zrtva = ljubav / m2

malo se zajebo prof :)

Nemam ja neko posebno "moje viđenje moralnog", već u životu kombinujem razna shvatanja morala - savjest - intuitivni osjećaj šta je dobro, a šta nije, zatim hrišćanski moral i utilitarističku etiku koja u suštini kaže da su dobri oni činovi koji maksimizuju dobro za što veći broj ljudi - ali utilitaristička etika je problematična, jer ona na moral gleda matematički, sabiraju se pozitivni i negativni efekti, tako se čin koji ima značajne kolateralne štete kao svoju posledicu- čak i smrt većeg broja ljudi - može smatrati moralnim, ako je istovremeno donio još veće dobro koje nadilazi to zlo koje je učinjeno.

Po tvom lokalnom kompasu moralno je sve ono posle čega te neće gristi savest, po globalnom sve ono posle čega tvoju okolinu neće gristi savest što te nisu više tukli kao klinju ili još bolje zadavili čim si kmeknuo.

Морал је настао у људском друштву, још у првобитној заједници. Током своје еволуције човек је, најпре, живео у малим групама где је било потребно ускладити своје потребе са потребама других. На основу изналажења решења за то, формирана су правила људског понашања и настала је филозофска дисциплина - етика.

jeste sad, pećinskom čoveku odjednom sinulo kako je on moralan i bavio se filozofijom nakon što bi umlatio mamuta močugom. ta čovek je do etičke refleksije došao tek u 5. veku pre nove ere, pre toga se uvek radilo o običajnosti

a što se tiče morala, moral kao takav ne postoji, postoji samo moralno tumačenje fenomena.

a što se tiče morala, moral kao takav ne postoji, postoji samo moralno tumačenje fenomena.

To možeš reći za bilo šta što ima sposobnost tumačenja fenomena.

jeste sad, pećinskom čoveku odjednom sinulo kako je on moralan i bavio se filozofijom nakon što bi umlatio mamuta močugom. ta čovek je do etičke refleksije došao tek u 5. veku pre nove ere, pre toga se uvek radilo o običajnosti

a što se tiče morala, moral kao takav ne postoji, postoji samo moralno tumačenje fenomena.

Nisu to moje reči to je sa Vikipedije. Ovo je kopiran tekst. Ali tu mislim da se misli na kompromise. Da nisu zaključali temu, video bi šta sam ja rekao, a šta je sa Wikipedije. :) Ali editovaću post. :D

Хтедох да постујем, али видех да је Влабисралв већ изобјашњавао, тако да нема смисла да додајем нешто, сувишно је.

Nas je direktor u osnovnoj skoli, na nekom razrednom casu pitao "Moral, da li je to mozda nesto sto se mora?". Ja sam rekao da. I dan danas sam ponosan na tu izjavu.

Морал је кад нађеш Џимија у граду, а частиш га пићем.

Дешавало се. :)

Đe je bre objasnio?