Razmislite zašto u svim klasifikacijama muzike metal ne pripada alternativi i indie muzici. Zato što je pomalo već mejnstrim. Džaba skrimovi i grolovi. Većina metala je kao kokakola, 98 posto imidža, 2 posto sadržaja. Isto kao i pank recimo. Izdvajaju se kvalitetni bendovi, ali onaj metal i pank koji se probio u masmedije i počeo da dobija neke gremije, to je muzika koja je možda bila kvalitetna u mladosti svojoj, a onda počela da se komercijalizuje, ali može joj se zahvaliti na tome što je u svojoj ranoj fazi ostavila toliko uticaja na mlade nastavljače. Inače, prosečan slušač metala zaista ima potrebu da ostvari svoj identitet u okviru nekog takvog pokreta. Ali tako i baje kriminalci isto. Sad, da bi bio baja krimimos, treba ti herca brate i da nisi čitav u glavu... A štreber, osim što pripada pokretu članova biblioteke, lako će se naći u metal muzici. Sav taj gnev, bes, krik, urlik, ikonografija, a još i relativno lako upadanje, pripadnost grupi koja te ne obavezuje ničim osim da slušaš tu vrstu muzike i malo se maskiraš... Mislim, slušam i ja metal, pank, grajnd, kor i tako te stvari, ali zaista mi smeta kad dođem na koncert koji počinje u 11 uveče i vidim gomilu klinaca koji su se montirali od dva popodne samo da bi ostvarili taj efekat: ja pripadam ovome. Preterano. A još, nisam siguran da je inteligencija presudan faktor, jer sam znao mnogo ljubitelja takvih ekstremnih žanrova glupih kao kurac. Doduše, takvi posle stvarno odu u narodnjake i čaše lome ruke im krvave, a ona manjina koja ostane dosledna onome što sluša, pogotovo ako muzika koju sluša ima neku ideološku podlogu, polako evoluira, proširuje muzičke vidike, smanjuje nivo eksponiranja, pa kad ga vidiš na ulici, reći ćeš da je nešto što ćeš pre videti u nekom andergraund klubu nego na splavovima, ali nećeš znati tačno šta je u pitanju. Niti će izgled te persone preterano izazivati pažnju javnosti.
