Eutanazija

Šta mislite o ovom činu? Je l' smatrate to ubistvom ili humanim činom? Skoro sam čitao nešto u vezi nje, pa me interesuje vaše mišljenje.

Ja sam za.
Komarci su nesnosni ljeti, pogotovo naveče. Izjedaju me da sav krvarim. Da nema Autana ne znam kako bih preživio.

Ne može se opravdati. Siguran sam da ovde ništa nećemo novo reći jer su do sada terabajti teksta na ovu temu ispričani i još uvek niko nema pravi odgovor. Verovatno zbog toga što ne postoji, a ne postoji zbog toga što niko ne zna gde je granica između dostojanstvenog života i života koji to nije. Pa i kada nije dostojanstven mnogi se ne bi odrekli od njega. Pogled na život i pristanak na smrt je toliko individualna stvar da se pojavljuje u milijardama varijanti pa otud i toliko različitih mišljenja.

Slazem se sa VS.

Protiv. Iako imam mnogo argumenata za.
Ovako: gledacu stvari iz dve perspektive i vatacu na patetiku. Jebi ga, zivot je patetican.
Iz perspektive bliske osobe: Cale je pao u komu i dijagnostifikovana mu je upala mozga bas kad sam dosla da studiram. Rekli su mi 'vako: "Vi ste dete lekara, nema potrebe da vas lazemo, otac ce vam umreti. A i, kakve ce posledice imati, bolje da umre."
Upitah se da li je teta bar mogla da mi kaze da ce da ode u raj i tako to.
Preziveo je. Probudio se iz kome preda mnom i trazio cigaru, samo da je drzi, nece da je pali. Sad mu je otprilike to i jedino ostalo od zivota. Probudi se, zapali cigaru, jede, vrati se u krevet, okupa se, zapali cigaru, vrati se u krevet. Prepoznaje nas iz porodice i jos par ljudi. Kad odem kaze mi da sam bas porasla i pita kako je u skoli. Posto je to "kako je u skoli" za mene i dalje adekvatno pitanje, volim da verujem u to da ipak zna sta je sa mnom. Rastuzi me taj razgovor, ali me i usrecuje, jer znam da je tu. Mnogo mi je vazno da je ziv. Danima je bio u komi i ne mogu ni u ludilu da zamislim da me neko pita "da li da mu skratimo muke?" a da ja kazem "Da." Tu tugu, taj teret ne bih mogla da podnesem nikako.

Iz perspektive bolesnika: Da trpim kakve god bolove, u ne znam kojim godinama, ne bih trazila ni od koga da me ubije. Ne zato sto sam vernik i sta ti ja znam, ne zato sto sam ne znam ni ja sta- iz jednog jedinog razloga- ja ne bih nikada bila sposobna da "ubijem iz milosrdja", a kad bih bila, ne bih mogla da podnesem to breme. A ako nesto ne zelim u zivotu, i to je jedan od principa kojih se drzim- ne zelim da ikada trazim od drugih ono za sta ja nisam sposobna.

Ok, ovo je licna perspektiva.
Iz objektivne: ovo je stvar koja moze da bude surovo zloupotrebljavana; ljudi su zbog mnogih gluposti, spremni na sve, pa i da ubiju "iz milosrdja". Ako me razumete.

Фејсов први пост ме је тако орасположио :)

Него, да ја изнесем свој став.

Делимично сам за.

Треба омогућити ово људима који су свесни и изразили су жељу да буду убијени, тј. захтевају да им се прекрате муке. А да једна особа одлучује о животу неке друге - ту сам већ против.

Pa i mislio sam o tome da osoba odlučuje o svom životu. Pogledajte primere gore. Čovek je kao biljka. Ništa sem glave ne može da pokreće. Ceo život mu se svodi na to da mu neko drugi menja pelene, da ne može da se počeše, da ne može ništa da radi. I takav čovek izrazi želju da se ne muči. Ja ne bih mogao da ga ubijem, iako je to možda u tom trenutku humano. Ali da li bi konkretno u tom slučaju to opravdali? Znači ljudi kojima radi mozak, ali ništa drugo ne radi. Ne pričam o jebenoj starosti. Taj čovek ne može da zapali cigaru, ne može da popije pivo. Ne može ništa, ceo život provodi u krevetu. Ne znam, možda bih to mogao da opravdam. Ne opravdavam slučaj, kad neko drugi odlučuje o nečijem životu. Ne opravdavam ništa od toga. Jednostavno razumem ljude koji ne žele da budu biljke. I mogu da opravdam taj postupak samo u tom slučaju, sa tim što opet ne bih mogao ja da mu presudim. Iako je po meni bilo kakav oblik samoubistva pičkast, jebi ga, to su jedini ljudi koje mogu da razumem - tetraplegičari. Znači isključivo ako oni to žele. Jebi ga, pokretni ljudi mogu da se bace sa mosta, a ovi ne mogu. Isti kurac. Pokretni mogu dosta da utiču na svoj život, a ovi ni to ne mogu. Opet, ako postoji i minimalna šansa da se čovek izleči ne treba dozvoliti da se ubije. Ali kakve su šanse jednom tetraplegičaru da će da prohoda, oženi/uda se, zaposli se i pičke materine. Nikakve. Toliko o tome.

Ja mislim da bih radije sebi prosuo mozak po prostoriji, nego primao morfijum na svaka dva sata i vrištao u agoniji.

Ja sam za, naravno u strogo kontrolisanim slucajevima i uz rigoroznu kontrolu. Ako mozes da uspavas svog psa da se ne muci, zasto ne bi mogao da se uspava covek u agoniji, narocito u slucajevima gde on to sam zahteva. Ponavljam, svakom slucaju pristupati individualno, jer je vrlo delikatna problematika.

Protiv:

1. Zbog mogućnosti zloupotrebe.
2. Zbog teškoće u definisanju toga kad je pacijent u stanju dovoljno čiste svijesti da se izjasni za eutanaziju.
3. Zbog toga što nikad nikoga ne treba otpisivati prije vremena, i teoretski dok je god čovjek živ postoji nada da mu se popravi stanje.
4. Energijin razlog, zato što čak i ako je iz milosrđa, ubistvo je ipak ubistvo, i ne bi valjalo opterećivati doktore time da nose to na savjesti, a takođe i ako se pacijent za to sam odluči to je asistirano samoubistvo, a takve stvari ne valja zakonski odobravati.
5. Zato što danas postoje dovoljno jaki lijekovi protiv bolova koji čak i najteže bolove neutrališu, a mogu čak izazvati i stanje euforije kod pacijenta, pa onda tu nema govora o "skraćenju muka", pod jakom terapijom narkoanalgetika (morfin, medicinski heroin i sl.) pacijent, čak i kad mu se tijelo raspada, ne bi se previše mučio, možda bi čak osjetio i neku prijatnost.
6. Zato što, nijedna tako užasno teška i bolna bolest i onako ne može predugo da traje. Ako je u tako lošem stanju, čovjek će svakako umrijeti vrlo brzo, te stoga nema potrebe da ga mi aktivno ubijemo, niti da bilo ko snosi odgovornost za to, ma čija da je odluka.
7. Samo nuđenje eutanazije kao opcije pacijentu, a da je pritome na samom pacijentu odluka, nemoralno je, jer se time pacijent PODSTIČE na samoubistvo.
8. Tu su i religijski argumenti protiv ubistva i samoubistva.
9. Tu je i osnovni temelj medicinske etike koji kaže da se medicina mora do kraja boriti za život pacijenta.

Drugari, tamo negde u aprilu 2004 godine raspadao sam se od bolova . Vrištao sam po 3 dana. Nisu mi pomagali lekovi. Lekari pričali sa ženom , rekli joj da verovatno neću dočekati jutro. Tada sam primao četvrti ciklus hemioterapija i imuni sistem mi je bio skoro na nuli...
A) Sreća da je moja žena u to vreme bila zaljubljena u mene pa mi nije ispalila metak u gavu , da se ne mučim više! :-)
B) Nikada mi nije padalo, ni u najgorim trenucima u životu, da dignem ruku na sebe.
C) Iz ličnog primera (umiro jednom od raka i jednom od svinjskog gripa :-) ) znam da je čovek izuzetno izdrživa životinja.
d) PROTIVNIK sam autanazije i mislim da je VOLJA devedeset posto izlečenja bolesti. Kao neko ko se kreće po bolnicama i razgovara sa pacijentima koji su oboleli od najtežih bolesti (rak , leukemija) , uverio sam se u to mnogo puta u životu.
e) Ljudi, život je tako lep! Pustite ga da traje onoliko koliko treba da traje. I u najgorim trenutcima, vraćaju ti se lepe slike iz života, ma koliko jaka fizička bol bila. Niko nema prava to da vam oduzme na ovaj ili onaj način.

Protiv. Počevši od kučića i mačića, a da ne govorim za ljude

Ljudi, život je tako lep! Pustite ga da traje onoliko koliko treba da traje. I u najgorim trenutcima, vraćaju ti se lepe slike iz života, ma koliko jaka fizička bol bila. Niko nema prava to da vam oduzme na ovaj ili onaj način.

Oboleli od raka, leukemije i ostalih govana mogu i da se samoubiju. Koji će im eutanazija? Pričam o tetraplegičarima, jebi ga, njima život nije baš tako lep. Pročitajte moje prethodne postove. To je nešto najgore što čoveka može da snađe. Da ostane vezan za krevet i da može samo glavu da pomera. Nema šansi za izlečenje. Nema ništa. Takve ljude podržavam, i smatram da bi ipak oni sami trebali da odluče šta će sa svojim životom. Znači nikako da neko drugi odlučuje o nečijem životu nego svako o svom.

u holandiji je legalno.

U holandiji je i marihuana legalna.

Ljudi zanima me vaše mišljenje, a ne šta je gde legalno. :)

Holandija jebe. :)

http://www.bbc.co.uk/news/health-12551753

Evo članka koji govori o tome da je većina pacijenata sa tzv. locked-in sindromom zapravo sretna.

To je sindrom u kome su totalno paralizovani, a potpuno svijesni. Jedina stvar koju mogu da pomjeraju su oči. Čak moraju i da ih hrane, ne mogu ni usta da pomjeraju, ni da govore. Ali mogu da komuniciraju putem očnih kapaka. Jedan je od njih čak uspio izdiktirati knjigu koja je objavljena, koristio je morzeovu azbuku i pokretima očnih kapaka je "tapkao" morzeov kod.

Ја не знам шта је то. Може неко да ми појасни?

S obzirom da sam lišen poštovanja religijskih "propisa", stopostotno se slažem da je upotreba eutanazije u redu. Čak šta više smatram to i humanim, donekle naravno jer ubistvo to ni pod kojim uslovima nije, ali neko je time pošteđen bola.

To je sindrom u kome su totalno paralizovani, a potpuno svijesni. Jedina stvar koju mogu da pomjeraju su oči. Čak moraju i da ih hrane, ne mogu ni usta da pomjeraju, ni da govore. Ali mogu da komuniciraju putem očnih kapaka. Jedan je od njih čak uspio izdiktirati knjigu koja je objavljena, koristio je morzeovu azbuku i pokretima očnih kapaka je "tapkao" morzeov kod.

Ovo ne bih poželeo ni neprijatelju. Takav "život" zaista nije vredan življenja. Neverovatno mi je sumanuto da neko može biti zadovoljan mogućnošću da pomera očne kapke.
Čemu to, stvarno?

Brate, bio je clanak u City magazinu o tome kako je neki doktor u operaciji uspeo da se izbori da covek moze da vidi na dva metra oko sebe. DVA METRA, HEJ! Pa ljudi vide 5 kilometara oko sebe!
A ti danas razmisljaj o tome sta se sve nalazi na dva metra oko tebe. Videces da za to stvarno vredi ziveti. Ovaj covek vidi, i svestan je. To sto ti ne vidis koliko njemu moze da bude lepo samo govori o tome koliko je on ispunjenija licnost od tebe.

A onaj članak na BBC-u je baš pokazao da je čak većina tih pacijenata koji mogu samo pomjerati očne kapke srećna! I što duže ostanu u tom stanju više ih postane srećno. Najgore im je na samom početku zbog šoka, a kasnije se čak i sa tim pomire i budu srećni i nađu ipak smisao. Eto jedan je i knjigu izdiktirao pokretima očnih kapaka!

Ja sam za, ali me mrzi da obrazlazem. Uglavnom bi se objassnjenje i onako svelo na jebanje kurcem u picku, kao i sve ostalo o cemu pisem.

ZA, samo u slucaju gore navedene paralize i raka koji metastazira.

e) Ljudi, život je tako lep! Pustite ga da traje onoliko koliko treba da traje. I u najgorim trenutcima, vraćaju ti se lepe slike iz života, ma koliko jaka fizička bol bila. Niko nema prava to da vam oduzme na ovaj ili onaj način.

Amin!

E stvarno, ko je to napisao da mu popusim?

Lu93 , hvala na ponudi, al nemam tih gej ambicija...:-)

fck oćeš da te upoznam sa jedno pet ljudi kojima je rak metastazirao na sve strane, a živi su i danas?

Ja sam protiv, nezamislivo mi je da spojim reči "ubistvo" i "pragmatično" a da se ne osećam kao kreten.