Разлика између убица и убица по дужности

Занима ме како гледа друштво и како гледа црква на убице који то раде јер је то у опису њиховог посла. Да ли постоји разлика између човека који убије да би убио и полицајца који убије јер мора, или војника који убија да не би њега убили?

Са моралне стране гледано да ли је то убиство оправдано, или није? Са религијске стране, исто питање. Да ли савест мање ради ако се тешите да је то само посао који сте морали да урадите? Да ли савест уопште ради? Ваше мишљење... нисам савршено објаснио тему ал надам се да сте схватили.

Ето..

војника који убија да не би њега убили?

Нисам поп, али мислим да је ово тотално оправдано. У рату свако гледа да преживи. За пандуре мање више, има примера кад су убили без разлога, а наравно понекад и њима живот буде угрожен па морају.

Ja sam isto to pitao veroucitelja u trecem razredu i on mi je rekao da u pakao idu samo oni koji daju naredjenja, a ne oni koji ubijaju da ne bi bili ubijeni.
U sustini to je istina jer ne moze vojnik da kaze ja necu da pucam zato sto je greh ubiti, a u isto vreme da dodje u situaciju da on bude ubijen. Naravno i to se ponekad zanemaruje pa tako za zlocine cesce odgovaraju neposredni izvrsioci nego nalogodavci koje stiti drzava.

А савест? Како се тај војник избори са савешћу, или пандур који убије ппљачкаша који неће да спусти пиштољ?
Или Џелат који упали електричну столицу? Како гледате на њих

А савест? Како се тај војник избори са савешћу, или пандур који убије ппљачкаша који неће да спусти пиштољ?
Или Џелат који упали електричну столицу? Како гледате на њих

Pa mnogi se ne izbore. Polude.
Neki uspeju. Imaš mnogo primera oko nas posle ratova 90-ih. Znam neke koji su odlepili iako nisu neki koljači nego su bili normalni vojnici koji su ubili samo kada su morali. Opet znam neke koji su pravili ozbiljna sranja u ratu a deluju potpuno normalno. Bole ih kurac. Ko zna. Od čoveka do čoveka je.

Па, црква је одвајкада оправдавала убијање, то је бар јасно.

Или Џелат који упали електричну столицу? Како гледате на њих

Џелат се не рачуна. Он је само извршилац казне. Сматрати џелата за убицу је исто као и сматрати за убицу метак, а не човека који је пуцао, ако ме разумеш лололол!

А савест? Како се тај војник избори са савешћу, или пандур који убије ппљачкаша који неће да спусти пиштољ?

Kakva savjest, ideš dubiješ da ne budeš ubijen.

А Севаст?

Севаст? Питаћемо Кристине лололо

To sa savescu je stvar licne prirode; neko celog zivota pokusava da se izbori sa tim, neko se ubije, neko kaze "to je, jebi ga, tako moralo bit'.", a ima i onih koji su cak ponosni. Ima ona izreka da kad ubijes jednog coveka onda si ubica, a kad ubijes gomilu njih onda si ratni heroj.
Sa religijske strane nijedno ubistvo ne bi trebalo da bude opravdano, ali ima raznih religija. A da se ne vatam sad za krstaske i druge ratove...
Sa moralne strane nije opravdano ubiti, ali si isto tako odgovoran najpre za sopstveni zivot. A, posebno ako ti je zivot ugrozen, prirodno je da se branis.
Sad "obrni drugi obraz" da se vratimo na religiju, odavno se ispostavila kao obicna frazetina koju nikad niko nije ni ti bi postovao.
Ima problem u svem tom opstem moralu i opstima pravilima i sta-ti-ga-ja znam: svetom upravljaju ljudi. A ljudi su, jebi ga, zivotinje sa razumom (diskutabilno) i vrlo cesto zivotinja prevlada, sama od sebe ili izazvana drugim ljudima. Time su sve moralne i religijske rasprave samo obicno vrtenje u krug. Za svaki argument ima kontraargument.
Zanimljiva ta stvar sa dzelatom: imala sam na nekom konverzacijskom kursu neki tekst o smrtnoj kazni u Saudijskoj Arabiji; tamo im Hasan vrlo nehumano secka glave sekirom. Ima intervju sa Dzelatom koji kaze "Zaklao sam i mnoge svoje prijatelje, ali oni su gresili, tako treba." Njihov zakon to i zastupa, kolju ih i za preljubu. Strancima se ne omoguci dobar prevodilac, a budu optuzeni i za ocijukanje i satatatara. Jezivo. Uzas. E sad, daklem njihiv zakon misli da tako treba, a oni su dovoljno izmanipulisani da zive i umiru s tim. Religijski su takodje nasli nacin da to opravdaju. E, sad, ako uzmemo da postoji Univerzalni Moral, ili Svevisnji vec, da li ce reci dzelatu: "Jebi ga, ti si bio pion, manipulisali su tobom, mislio si da je to u redu." Ili: "Govno jedno smrdljivo i krvavo, klao si ljude, svesno i namerno. Neka budala ti rekla da tako treba. Mozak nemas, dusu nemas. Put do pakla poplocan je najboljim namerama!" I tu ces isto dobiti razlicite odgovore. Od koga? Od ljudi.
dakle: odgovor na tvoje pitanje ne postoji, ali mozemo do kraja zivota da diskutujemo o tome i svako ce uvek imati sta da doda.
Ja se vec i sa sobom posvadjam na ovo pitanje: "Dragana, da li je moralno ubiti, makar kad moras?" "Nije, brate, ne opravdavam ubistvo ni u kom smislu i ni u kom kontekstu." "Znaci, sad da nam bane manijak sa mesarskim nozem, ti bi ga pozvala na kafu?" "Preterujes..." "Ne, dopustila bi da nas ubije. Obe? Ja ne zelim da umrem, pucala bih, pa kud puklo!" I...da, ova sto ne moralise bi verovatno prevladala da mi je zivot ugrozen. Jer, kako god bili divni, vernici, moralisti- najvise volimo sebe. Mislim da je i rat potpuno besmislena stvar, ali kad bih se nasla u zaristu, i ako ne mogu da pobegnem, i ako sam napadnuta; ne, ne bih obrtala drugi obraz.
Posle nam prodaju neke price o slobodnoj volji...ne moras nista i tako to...ukus slobode ume da bude gorak...

Da, znam, niko nece da cita...

Ко ће бре ово да чита сти прсла :)) члолололол

Шалим се!

Хм... шта да се каже после оваквог поста... већину ствари си објаснила... поготово ово о џелатима... и о одбрани свог живота... не знам шта јебено да додам...

Разлика између убица и убица по дужности

Убице по дужности убијају дуже.

Mislim da nijedno ubistvo nije opravdano.
Čak i ovo ubistvo u samoodbrani nastaje kao posledica ljudske želje za ubijanjem i ako ubiješ nekoga ko je pokušao da ubije tebe isti si kurac kao i on. Imaš milion načina da se braniš i ne vidim kako neko može opravdati bilo koje ubistvo.
Znači svaki ubica je isti i upravo zbog toga svaki čovjek ne može ni da ubije .

Svako ima slobodu da bira posao. Ako je u "opisu" posla ubistvo normalan čovek neće prihvatiti ni posao ni ubistvo. Zaključak, ubica je ubica kako gad okreneš. Posao ne opravdava ubistvo.

Posao ne opravdava ubistvo.

Ljude i prisilno mobilišu u rat.

Ljude i prisilno mobilišu u rat.

Upravo. Nema hoćeš, nećeš. MORA!!

Istraživanja kažu da manje od 2% ljudi u ratu ubija i to baš oni koji su po psiho-profilu ubice, odnosno bili bi ubice kako ga god okreneš.

Црква на рат гледа као на нужно зло и тако се према војницима односи.Црква признаје жртву и племенитост војника јер нема веће врлине него штитити своју земљу и људе које волиш па макар и животом.Негде сам читао да су многи Христови пријатељи били војници и да је он према њима био јако благонаклон.Наравно у рату се убија па ако ко окрвави руке мора да се исповеди и покаје и не може се причестити 3 године (пре је било 5).Без обзира што не може да прими причест пожељно је да пости.Људи који погину у рату а нису крштени црква сматра да су крштени у крви(један од видова крштења) и одобрава православну сахрану тј поп долази на погреб.Црква слави многе војнике као Свете Мученике,нпр Свети Георгије био је римски генерал и када га је Нерон послао да прогони хришћане он је то одбио са образложењем да је и сам хришћанин.Онда га је Нерон бацио на грозне муке од којих је умро.Касније је канонизован.
Што се тиче савести све зависи од карактера,вероисповести,васпитања и дисциплине.А за џелате и полицајце,па требали су сами да мисле,и црква и друштво нема лепо мишљење о њима,сами су бирали професију и то по мени и није баш племенит посао.Јесте да они само раде свој посао али ипак племенитије јеломити леђа на грађевини.Уосталом могу да одустану сваког момента.

Сви су грешници.

Istraživanja kažu da manje od 2% ljudi u ratu ubija i to baš oni koji su po psiho-profilu ubice, odnosno bili bi ubice kako ga god okreneš.

Фора је у томе што тих два посто убију, кад ових 98 посто заробе... значи кад се нађеш са неким лице у лице... 98 посто њих можда и убије али они то не знају, тј нису свесни... те и не могу се сматрају убицама

Istraživanja kažu da manje od 2% ljudi u ratu ubija i to baš oni koji su po psiho-profilu ubice, odnosno bili bi ubice kako ga god okreneš.

Моја професија је ратни научник статистичар убистава, др мр проф шкк. Ко је малуман ово могао да каже? Колко људи побије једна артиљериска паљба, па кад улети тенак међ прашињаре, па кад прашињари опале плотун из пушака. Дај бре барем 80% војника у рату убије, 10% загине пре времена, 5% оде у ратне инвалиде, 3% побегне, 2% пиша у гаће у рову. Ето ти моје одокативне статистике које је сигурно валиднија и вијабилније у ондосу на те папазјаније научне.

Ima problem u svem tom opstem moralu i opstima pravilima i sta-ti-ga-ja znam: svetom upravljaju ljudi. A ljudi su, jebi ga, zivotinje sa razumom (diskutabilno) i vrlo cesto zivotinja prevlada, sama od sebe ili izazvana drugim ljudima.

Зато су, у суштини, сукоби природнији од пацифизма.

Убица из обести је вероватно онај који би требао да попије највише кривице, иако је најчешће томе разлог друге природе. Убица из очаја је постао такав јер је поклекао пред ситуацијом која му се свалила на грбачу. Убица по дужности је или сам одабрао шта ће бити у животу или га је, такође, натерала ситуација.
Тако да не можемо строго поларизовано гледати ''убице и жртве'', а тако ни не можемо знати каква би била најадекватнија казна за неког ко одузме живот. Једноставно, такав је живот, ал само људи покушавају да смисле начине да му доскоче, да га прескоче, заобиђу, прођу... И још да осталима усаде савест...

U crkvi su najveći koljači. Pogledaj Vatikan, koliko ljudi je ubijeno da bi sve ono dovukli tamo. Otimači, ubice. Sad vojnik kao vojnik se ne može smatrati ubicom, većina ubije u samoodbrani, to jest ubiti ili biti ubijen. Mnogo je veći zločin silovati žene ili maltretirati civile, nego ubiti nekoga ko će ubiti, u suprotnom ubiti tebe. Drugo, što se pandura tiče isto imaš onih kojima život zavisi od toga da li će ubiti ili ne i naravno da je taj vid ubistva opravdan. Nije opravdano ubiti ako nisi ti u opasnosti ili neko nedužan. Opet ubiti manijaka da bi zaštitio nekog nedužnog je isto opravdano AKO i SAMO AKO ne postoji drugi način da zaštitš tog nedužnog. Ako na primer panduru ubistvo jedina šansa da spreči nekog serijskog ubicu da ubija ljude, onda bolje nositi samo njega jednog na duši, nego sledeće žrtve. Ali nikakvo drugo ubistvo ne opravdavam. I vojniku je u opisu posla da ubije, ali i plaćenom ubici je. Tako da posao nije opravdanje. Dželat je u neku ruku isti kurac kao i plaćeni ubica. Tako da tu profesiju ne opravdavam. E da i velika je razlika između vojnika u recimo Americi, zemlji koja napada i vojnika u zemlji koja se brani.Ovo drugo je mnogo 'plemenitiji poziv'. Znači velika je razlika između onog ko ubije da bi ubio i onog ko ubije da ne bi bio ubijen. A mnogo je krvi proliveno baš zbog crkve, u prošlosti, tako da razgraničavam crkvu i veru. Uglavnom je crkva samo sredstvo za skupljanje para od vernika. Njihovo mišljenje nije bitno.

Dottere stvarno imaš čudan pogled na svet i neodoljivu želju da budeš u pravu a pri tom ne razmisliš do kraja.

Колко људи побије једна артиљериска паљба

Malo, 99% granata ne ubije nikoga.

па кад улети тенак међ прашињаре

Pešadiju ne čine ovce pa da tenkovi uleću u njihove redove. Prizor o kome pričaš je skoro nestvaran.

па кад прашињари опале плотун из пушака.

Ovo se dešavalo, ali pre 20. veka.

Дај бре барем 80% војника у рату убије

Drugi svetski rat je dobar primer jer je 80% stradalih činilo civilno stanovništvo koje je stradalo u logorima i od strane "specijalnih" jednica, što je veoma mali broj vojnika.
Na kraju citirao sam ti podatak iz naučne literature i ne mogu da verujem da odbacuješ sve to onako ladno. Osim toga, "gađaš" se nekim izmišljenim procentima koje si sam smislio za kratko vreme.

U redu to da su ubice oni koji ubiju da bi ubili, tj da ih treba na lomacu.

Ljudi koji su napadnuti, i kojima preti smrt, vec je diskutabilno. Sta bih ja radio? Potrudio bih se da mu polomim obe ruke, da mu izbijem sve zube, da mu zatvorim oba oka da rodi mecku dok se oporavi. Mozda i da ostane invalid u ruke, da ne moze vise da napada ljude.
Zato i treniram aikido, fali mi malo jednostavne tehnike za lomljenje ruku.
U ratu bih dezertirao, skoro sto posto. Zato sto ne zelim da ubijam ljude zbog hira neke vlastele.

E sada, kljucno pitanje. Sta ako vam je neko bliznji u opasnosti?
Tu sam gotovo siguran da bih ubio. Da neko drzi nekom mom pistolj uperen u glavu, i da mogu da ga ubijem u mestu, ubio bih ga. Ako sam sto posto siguran da cu ga ubiti. Inace bih se uverio da cu ga ubiti, pa bih ga ubio. Tu ne bi bilo razmisljanja, i mislim da me ne bi ni savest grizla.

U ratu, ako pucaš, ubica si, ako dezertiraš još gore.
Mislim da se pitanjem krivice u ratu treba manje baviti jer tu nema baš nikakvog odgovora.
A za profesiju, kao što već rekoše, uglavnom je bira čovak sam, pa zašto da izabere profesiju gde bi morao da ubije?
Baviti se aikidom ili nečim sličnim da ako dospeš u bezizlaznu poziciju slomiš nekome ruku... Bolje se bavi korisnim stvarima, kako bi smanjio mogućnost da dospeš u takvu poziciju, jer ako ako dotle dođe...

Istraživanja kažu da manje od 2% ljudi u ratu ubija i to baš oni koji su po psiho-profilu ubice, odnosno bili bi ubice kako ga god okreneš.

Tokom Vijetnamskog rata je sprovedeno ovo istraživanje.Ali ovo obuhvata samo civile koji su mobilizovani.Naprimjer, čovjek koji je prije rata imao prodavnicu neće pucati da ubije jer nije obučen da bude ubica.Sa druge strane profesionalni vojnik će ubiti jer mu je to posao i obučen je za to....

Mora da prevedem sta sam konkretno 'tela rec' svojim esejom: Mislim da nemam prava licno da sudim bilo kome za bilo sta, jer bi taj vec neki Univerzalni Moral trebalo da je iznad ljudske prirode. A i ja sam ljud, ko i ubijeni, i ubice i ovi sto vladaju svetom.

U ratu, ako pucaš, ubica si, ako dezertiraš još gore.

Jos gore? Zasto? Mislis zato sto izdajes svoju zemlju?
Pa cekaj, ta zemlja te je poslala da izgines ili da ubijas ljude koje je druga zemlja poslala da izgine.
Na kraju krajeva, sta je zemlja? To sigurno nisu polja i doline, one ne salju ljude u ratu. U rat salju oni ljudi kojima je broj mrtvih samo slovo na papiru, i zasto bi se iko borio za takve. Ne, zasto bih izginuo za takve, i zasto bih ubijao za takve? Na kraju krajeva, vojnik je postala profesija, tako da poljoprivrednik koji je mobilisan nema nikakve sanse protiv aviona, tenkova i helikoptera.

Baviti se aikidom ili nečim sličnim da ako dospeš u bezizlaznu poziciju slomiš nekome ruku... Bolje se bavi korisnim stvarima, kako bi smanjio mogućnost da dospeš u takvu poziciju, jer ako ako dotle dođe...

Haha, dodjes na beerfest, i skoci pijana budala na tebe jer ti je zgodna riba. Verovatno ima skakavac u ruci, a sigurno ce njime brati cvece da bi smuvao tvoju ribu. Ne, brate, zaklace te. Da li ces mu slomiti ruke? Oces.
Inace, u aikidou ne moras da slomis ruku. Dovedes ga lepo do tacke gde ga boli, i spakujes ga na patos. Posle mozes da zoves policiju, da ga 'apse.
Ali, ako skontas da je imao noz, polomices mu ruke, i otici ces, JEBE TI SE.