Svojevremeno sam gledao Iron Man 2 sinhornizovan na ruski (samo taj bio da se skine) i sve vreme pokušavao da čitam sa usana...
Прије кад сам слабије знао руски, а пребацим од неког руса амерички филм сихронизован на руски (сви они гледају тако, а ријетко који буде да је оригинал па има избор аудио траке између руског и енглеског), узмем лијепо, скинем пријевод на српски и гледам тако. Амерички филм, сихронизован на руски, са српским титлом.
Та сихронизација и није толико страшна ствар кад се човјек навикне.
У биоскоп одем отприлике једном недељно, а навикао сам се давно, већ послије другог, трећег пута. Ок је ако сихронизују квалитетно.
Зло је кад налетим (пребацим од неког) на сихронизован филм са само једним гласом. Који пичи праволинијски, без емоције, без наглашавања, без дикције. Е то је смрт гледати. А још ако се чује оригинални енглески у позадини, па се мјешају, ајој...