Разноразно питање

Mislim da ovo nije tacno jer dosta uticu i okolnosti. Npr porodicna tragedija ili bolest i onda se osoba povlaci u sebe i pada u depresiju i slicno.

Zapravo upravu je pakao. Veliki broj duševnih oboljenja se vezuje za naslijeđe.
Kod depresije se to lako ispolji zbog onoga što je naveo u svom postu ali kod nekih moraju da se steknu izvjesni uslovi.
Npr. šizofrenija. Zamisli da se u braku dvoje šizofreničara (uz eventualnu pomoć genetičkog inžinjeringa) sredi da se dijete rodi sa izraženom predispozicijom za šizofreniju.
E sad, to dijete daj normalnim zdravim roditeljima, obezbijedi mu sve uslove da bude srećno u toku cijelog života više manje i nikad se to ispoljiti neće.
Nešto kao što slijepi ljudi nemaju vizuelnu komponentu u snovima jer se nikada nijesu sreli sa onim što bi moglo da je... ajde sad ne mogu da se sjetim domaćeg izraza pa ću reći, triggeruje.

Aha, depresija stvar genetike kao što je gojaznost, jeste.

Ja bih rekla da jeste, pogotovo teži oblici koji dovode do suicida.

gojaznost jeste stvar genetike u dobroj mjeri. Tip građe se nasljeđuje.
Recimo ko ima pikničan tip građe može da trenira kao da je u legiji stranaca i dalje će imati sala po kukovima i stomaku i uska ramena a ta konstrukcija čini da se masti bolje deponuju na tim, da tako kažem, ključnim mjestima.

Ja bih rekla da jeste, pogotovo teži oblici koji dovode do suicida.

Izvesno je da postoji kod odredjenih ljudi nešto što ih čini podložnijim tom tipu bolesti, ali ja, totalno laički naravno, verujem da je neki odnos genetike i životnih okolnosti u daleko većem procentu na strani ovog drugog.

menijesamodosadno ja ti kao netakavlaik kažem da ima i jednog i drugog.
U slučaju prave depresije uglavnom je genetika uzrok a ostalih skoro 99,9% "depresija" su čista lijenost i libtard sranja za primanje socijale i plaćanje tretmana psihoterapeutima.

Kod nekih drugih duševnih oboljenja kao što rekoh već, spoljašnja sredina (naročito društvena komponenta) igra značajniju ulogu.

Jedino što može čovek da učini jeste da mnogo uči, pronađe svoje želje i iz energije koja te gura ka njihovom ostvarenju veštački sam sebe preobraziš u produktivnu i srećnu osobu.

Овде једино имам замерку на реч "вештачки". Шта је ту вештачко, ништа природније него отићи у то друго стање, у супротном смеру. Није гравитација једина сила.

А за депресију сам чула да је више преносива него наследна. Ако са оболелим боравиш дуже од 6 месеци, готов си.

U slučaju prave depresije uglavnom je genetika uzrok a ostalih skoro 99,9% "depresija" su čista lijenost i libtard sranja za primanje socijale i plaćanje tretmana psihoterapeutima.

A zašto je ''pravi tip depresije'' ako si i pored zdravog okruženja depresivan i nesrećan (''urođeno'', pretp. da na to misliš), a ako te zadesi neka nesreća nakon koje izgubiš i veru i smisao i želju da živiš ''krivi tip depresije''(''izazvano'', kao opozit onom prvom)?
Depra je depra kad si već tu, nema prave i krive kad si skenjan bez želje da se vratiš u život.
Slažem se da u velikom broju slučajeva ljudi sami sebi stvore to stanje.

Pazl vam otvara oči.
Naravno da treba razlikovati pravu depresiju od nekog trenutno lošeg stanja izazvanog letargijom, dosadom, nemotivisašću za učenje, bilo kakav rad, teškom prevazilaženju tuge zbog raskida veze ili slabog uspjeha u školi, gubitka posla...

Odbijam da poverujem da se neko radja depresivan.

Ali u osnovi sve je to priroda, tako je. Mogao bih ovaj manevar nazvati "samoinicijativnim menjanjem unutrašnjeg devijantnog kursa urođene tendencije ponašanja", ali veštački mi nekako kraće.

А разумем, нисам гледала из њиховог угла. Њих треба натерати (убедити, објаснити, помоћи - како год да боље звучи) да то доживе баш тако, да је природно. И онда су ти помаци постепени, у почетку спори, касније не... вероватно за то служе психијатри. Кажу да за депру треба годину дана терапије, што звучи много, али ако ће неком годинама да буде катастрофа живот, онда нека оде.
Мада мислим да је та депра онда када пређе у оно стање да се распадаш, јер си се претворио у бубу.

Odbijam da poverujem da se neko radja depresivan.

Па не, бебе су изузетно радосна бића, раздрагано се дерњају не би ли их боље чуо комшилук да постоје! :)

a ako te zadesi neka nesreća nakon koje izgubiš i veru i smisao i želju da živiš ''krivi tip depresije'

To je slabost. Mlakost... Pičkastost.
Kakva bre depresija jer je neko umro? Da ga nećeš vratiti plakanjem? Ne, samo ti je krivo što više ne možeš da ga koristiš (ne isključivo u lošem smislu).
Izgubio si posao? Traži novi, ne kukaj!

Depra se može zaraditi, ali to nije nešto što se dobija tako lako. Teško je pasti u depresiju i da ti pola familije umre pred očima, koliko god to čudno zvučalo.

EDIT: U prevodu, ne postoji jasan "okidač" za depru. Možeš je dobiti i od loše ishrane npr. ili smanjenog dotoka kiseonika u mozak zbog okoštavanja vratne kičme recimo... kakve to veze ima sa tim je l' živiš kao bubreg u loju ili ti je pola familije pod zemljom i prosiš na ulici?

Veruješ li da se neko rodi bez ruke, sa jednim bubregom, sa oštećenjima na srcu, slep...??

Upravo ovo što vam priča pakao. Jebi ga, objašnjavao bih sad detaljnije genetsku osnovu tih zajebancija ali nijesam spavao sinoć ni sat i po i stvarno mi se ne da da pišem išta što zahtjeva kakvu takvu koncentraciju.

pakao, jedna je stvar imati nasledne predispozicije za neko oboljenje a kompletno druga biti rodjen kao takav.

o je slabost. Mlakost... Pičkastost.
Kakva bre depresija jer je neko umro? Da ga nećeš vratiti plakanjem? Ne, samo ti je krivo što više ne možeš da ga koristiš (ne isključivo u lošem smislu).
Izgubio si posao? Traži novi, ne kukaj!

a ovo je previse racionalizacije da bi se uzela za ozbiljno

Auuu, kakvijeh sranja sam se načitaooo, auuu!
i kao i obično, samo ovo što Valdemar priča ima smisla, jer POJMA NEMATE šta je to depresija!
I naravno, depresija nema veze sa genima. Kao ni gojaznost pazle. Verujem da si čuo za multifaktorske osobine.

Jedinka može da nasledi od roditelja ono što zovemo 'usporen metabolizam', tj. tendenciju da nam organizam taloži malo više energije u vidu masti... to može biti i hormonski disbalans koji npr. nastaje usled disfunkcije tireoidke ( i ova disfunkcija možd biti nasledjena - monogensko oboljenje, a može biti uzrokovana i faktorima sredine-nedostatak joda u ishrani).
Druga je stvar što neko od svojih debelih roditelja koji trpaju ulje na slaninu, nauči kako se NE treba hraniti, misleći da to zaista tako treba jer dok smo mali oni su nam prvi uzor i od njih učimo obrazac ponašanja, koji se najčešće dugo završava kroz zivot, pa kažemo on je nasledio gojaznost od roditelja, a to nema veze s vezom!
Ali nema čoveka koji odgovarajućom ishranom i fizičkom aktivnošću ne može smršati. Samo je to suviše dugotrajno, naporno, zahteva mnogo odricanja...

Isto je sa depresijom, jedinka može da nasledi SAMO TENDENCIJA da potomak bude depresivan, ali ne mora na šta bitno utiče spoljašnja sredina - porodica, materijalno stanje, društvo, pol jedinke...
Pokazalo se da je velika verovatnoća da će deca koja su zapuštena (u smislu da ne dobijaju pažnju i ljubav od roditelja) zbog svojih problema, egocentričnosti, neodgovornosti, ili svoje depresije, imati veću verovatnoću da će í sami biti depresivni ili se okrenuti kriminalu, opijanju (mada je ovo postalo standardan obrazac ponašanja danas), drogi, i sl...

I nemate pojam šta znači biti depresivan koliko vidim, možda jer i sami nikad niste bili,... Hvala Bogu...

Pazle, ja imam drugara i kad je bio mali bio zivahno i veselo dete i umre mu otac kad je imao tipa desetak godina. Postao je cutljiv, povucen u sebe, asocijalan itd. Tek je pre dve tri godine otisao kod dr i bio na terapiji jedno dve godine i sad je bolje. Jbg nismo svi isti, zavisi od coveka do coveka.

a ovo je previse racionalizacije da bi se uzela za ozbiljno

Pročitaj EDIT pa probaj ponovo. Oću da ti kažem da te stvari ne mogu jebeno uticati na pojavu hronične depresije. Akutne da, ali da si u depri zbog toga na duže od fazon mjesec, dva i da moraš da piješ ljekove... pa onda stvarno moraš biti najgora pička koja nema muda da ide naprijed.
To je moje mišljenje i svako drugo je shodno tome neispravno

uh hvala bogu, vejvrajder je došao, saće nam objasniti

Rajderu oćeš se uvrediti ako otvorim temu "Rajderovanje" za random prepisivanje teksta iz knjiga.Mislim otvoriću ja i ako bi te uvredilo nego ono interesuje me lolo

Pazle, ja imam drugara i kad je bio mali bio zivahno i veselo dete i umre mu otac kad je imao tipa desetak godina. Postao je cutljiv, povucen u sebe, asocijalan itd. Tek je pre dve tri godine otisao kod dr i bio na terapiji jedno dve godine i sad je bolje. Jbg nismo svi isti, zavisi od coveka do coveka.

Ja uporno pričam da to ne mora biti depresija. Svako povlačenje u sebe ne mora biti posljedica depresije.
Prava depresija izgleda kao stond. Znači ako si nekad vidio kamenu facu kod navarenog tipa onda znaš kako treba da izgleda depresivac otprilike.
I ja sam asoijalan i ćutljiv u rijl lajfu pa nijesam depresivan.

http://d2tq98mqfjyz2l.cloudfront.net/image_cache/1389987650624627.jpg

Heh, vejv je dobio 1o iz genetike na medicinskom fakultetu koji je 352.na Šangajskoj lirsti fakulteta i može da se duva... Koji je tvoj adut?!
A o depresiji govorim iz iskustva u kojoj sam bio pune 2ipo godine (naglasak na bio), a to je podjednako dobro, ako ne i bolje od diplome...

http://d2tq98mqfjyz2l.cloudfront.net/image_cache/1389987650624627.jpg

Pa ima vise vrsta depresije. A to sto ti smatras pravom depresijom sam samo jednom video i sto ti kazes to je bas ali bas strasno.

Heh, vejv je dobio 1o iz genetike na medicinskom fakultetu koji je 352.na Šangajskoj lirsti fakulteta i može da se duva... Koji je tvoj adut?!
A o depresiji govorim iz iskustva u kojoj sam bio pune 2ipo godine (naglasak na bio), a to je podjednako dobro, ako ne i bolje od diplome...

TheWaveRider

Heh, vejv je dobio 1o iz genetike na medicinskom fakultetu koji je 352.na Šangajskoj lirsti fakulteta i može da se duva... Koji je tvoj adut?!

Au brate mili...

I naravno, depresija nema veze sa genima. Kao ni gojaznost pazle. Verujem da si čuo za multifaktorske osobine.

To što si položio genetiku i naučio par "opasnih izraza" ti ne daje kredibilitet da me podučavaš istoj.

Tipovi građe se nasljeđuju i ja sam to učio, zamsili u prvom srednje iz više predmeta!

A ne bih da se kurobecam sad ali to za multifaktorsko nasljeđivanje ti ne treba u raspravi sa ljudima koje biologija vjerovatno nije zanimala u srednjoj.
Kapiram da ođe bar 70% ljudi ne zna šta je homo a šta heterozigot tako da jebi ga, ne mogu zbog tebe i još 2-3 da prosipam pamet ođe.

I depresija je itekako nasljedna, to što su tebe na fakultetu iz genetike učili samo o boji očiju i fenilketonuriji nije moj problem. Ja sam imao čast da se sprijateljim sa doktorom nauka neuropshijiatrije koji mi je iz više navrata rekao da su duševne bolesti (ili u nekim slučajevima predispozicija da se oboli od njih) često heriditarnog karaktera.

TENDENCIJA

Ođe sam batalio da čitam... ali stvarno

EDIT: Niko tebi nije rekao da nijesi bolovao od depresije, ja sam to rekao mesji. Moguće da si imao hroničnu depresiju ali čovjek se sa predispozicijom za to rađa! Potreban je samo okidač i to je to.
Čovjek koji nije predisponiran neće se "razboliti" od depresije ako mu umre tetka iz Popovih Drača siguran budi.

moj kurac zna o genetici više o tebe. to što si platio za desetku okači mačku o rep.
ti bio depresivan? kad? ono kad ti keva nije dala 1000 dinara da poneseš u čkolju, već samo 500?

upadaš fazon ''ja ću sad da vam objasnim šta je depresija'' kao da si liječnik sa 30godišnjim iskustvom iz te oblasti

Ja kažem, depresija je nedostatak koji se javlja recimo genetski, i leči se medikamentima. Može da je pokrene nešto iz spoljne sredine, stres, gubitak nečega, nekoga, može, što reče neko, i da se prenese, ali samo ako imaš tendenciju.
A nije depresija posmatranje na život sa crnje strane. Kakvi ste svi pozitivci, jebote, eto malo patnje, eto malo bola, O, NE, JA OVO MORAM PREVAZIĆI!!! Čovek i svet nisu isto, nije svet građen po meri čoveka, a čovek pokušava da živi u svetu koji je stvorio, ili se trudi da glumi to. Bol pokazuje da nešto tu nije u redu, da ne štima, bol te uči tvojim granicama. Bolom osećaš gde se završavaš ti a počinje spoljni svet, i fizički i na onaj drugi način, koliko puta sam udario i bio udaren. I zato ljudi koji pokušavaju da misle pozitivno i da ubiju svoj bol nekim spoljnim aktivnostima ostaju osiromašeni. Ali, naravno, iz tog bola moraš da izvučeš nešto za svoje bogaćenje, i možeš sa njim živeti ceo život, bez psihijatra, ne veseleći se baš svakom cvetu u cvatu, kuci, maci i bebi i jaganjcu koji se igra na livadi, al biti malo mudriji.