Разноразно питање

Ja bih lično volio da se internet plaća po satima, jer bi se ljudi bar malo kontrolisali. Ali da je cijena bagatela. Recimo 10 dinara, iliti centi i to za vrlo brz i kvalitetan net.

5 sati 10 dinara 30 dana = 1500 dinara, što i nije baš sića. Tako da bi se ljudi ipak malo kontrolisali. Sa razumnim korištenjem od 2 sata dnevno prošao bi sa samo 600 dinara za ekstra dobar net.

Jova, to je po meni čisto nazadovanje.

To je sranje, kako da skineš torent od 30 GB ako plaćaš na sate? I što bi se ograničavali?

Ja bih dao i 100 dinara (možda i više), ali kad mi baš treba (npr. za odgovaranje na neki važan mail, ili za provjeru nekih stvari vezanih za faks, kao i za kratku provjeru novosti na fejsu, za to sve mi ne bi trebalo ni pola sata - ili pak za istraživanje neke teme vezane za faks).

A ovako za blejanje, mislim da uopšte ne bih bio spreman dati lovu. To samo pokazuje koliko malo cijenimo aktivnost koju toliko mnogo upražnjavamo.

Znači ljudi koji siduju, ili skidaju sa torenata bi najebali.

Ne znači da to malo cenimo, nego je to prava cena, ne može da se skupo naplaćuje nešto što zapravo skoro ničemu ne služi, npr. ova Vukajlija.

To je sranje, kako da skineš torent od 30 GB ako plaćaš na sate? I što bi se ograničavali?

E pa fora je u brzini neta. Da je sreće pa da imamo super brzi net, ni takvi torenti ne bi bili problem.

A ograničavanje zaista jeste nazadovanje i jeste nepotrebno za manjinu koja može dovoljno da se kontroliše. A za većinu bi bolje bilo da ima neki dodatni motiv osim snage volje (npr. finansijski) da malo manje bulji u ekran.

Šta bi se desilo sa nama nolajferima? Plaćali bi net ~5k dinara.

I da je net tri puta brži, ne bih ga plaćao na sate, jer jednostavno nije dobro. Da mogu da skinem 10 MB u sekundi, što je 10 puta više nego sad, opet ne bih plaćao na sate.

Petar Pan Pezo$22. nov 2012.

Ne znači da to malo cenimo, nego je to prava cena, ne može da se skupo naplaćuje nešto što zapravo skoro ničemu ne služi, npr. ova Vukajlija.

Pa čim kažeš da ničemu ne služi, znači da to malo cijeniš.
Kad bi se to plaćalo, ma koliko mala cifra bila (npr. 10 dinara za ekstra brzi net), opet bi radije odlučio da radiš nešto drugo, a da ti 10 dinara ostane u džepu, time bi izvršio efikasniju alokaciju svog slobodnog vremena, na neke pametnije stvari, a ne na ono što "ničemu ne služi".

= 1500 dinara

pa tolko ga i sad plaćamo, u čemu je onda razlika?

Jovu pukla nostalgija za Dajl Apom kada je morao da ode u poštu da uplati sate.

Cenim, ne znači da ne cenim ako kažem da malo vredi. Neke stvari jako cenim i smatram da su bitne, iako mi cena ne odgovara. A i šta je "pametna alokacija vremena"? Da učim? Da trčim? Da čitam? Vežbam? Jebem? Ako ja ovo volim, ako i pored toga stižem da radim sve što hoću, ne može i ne treba niko da ograničava zato što misli da je to loše, ili da treba pametnije da koristim vreme.

"na neke pametnije stvari, a ne na ono što "ničemu ne služi"." Na koje pametnije stvari? I zbog čega su pametnije?

razlika je u tome što ako smanjiš upotrebu ispod prosjeka (5 sati) uštediš pare, a ako pretjeraš, to i platiš - dakle, imaš neki mali podsticaj da manje buljiš u ekran. Čak iako se ne radi o velikim ciframa, svjestan si da trošiš pare, svjestan si da si na netu, i nastojiš to vrijeme što bolje i efikasnije iskoristiti, a ne za budalaštine.

Čak iako se ne radi o velikim ciframa, svjestan si da trošiš pare, svjestan si da si na netu, i nastojiš to vrijeme što bolje i efikasnije iskoristiti, a ne za budalaštine.

Ko kaže da svi na netu gledaju budalaštine? Možda neko radi preko interneta? Održava sajtove, prevodi neke stvari, istražuje satima. Možda neko gleda emisije, prati neke stvari koje zahtevaju više od 5-6 sati. Šta ćemo sa njima?