nađem se sinoć sa drugarom da mi nešto objasni, završim sa tim i sjednem za šank sa drugim likom i popijem kratku s mlijekom i čašu vode. najavljena je elektro žureza u pabu i pab je polako krenuo da se puni. naručim pivo, kontam piću do zadnjeg busa pa ću kući, mada je već tada podsvijest naginjala na priču o još jednoj bludnoj noći.
dolaze ova moja dvojica, poprilično razvaljeni od cuge i svega, i podsvijest već tada počinje da zadovoljno trlja ruke. sa jednim od njih, zvaćemo ga Stefan, sam prekjuče popio kafu nakon sto godina. znamo se fazon otkad znamo za sebe, ali momka nema nigdje, jednostavno je odlučio da evoluira i da se odvoji od svih. Ognjena viđam svaki dan i pun mi ga je kurac više.
tada dolaze žene kod nas za sto, njih 3. zvaćemo ih Lidija, Opra i Severina. Lidija i Opra su sestre, prelijepe sestre, imaju guste frćkave kose, tamne oči sa nevjerovatno bijelim onim bijelim dijelom i predobra dupeta. Severina je nevina i dalje i samo čeka taj prokleti kurac, znate ono kad će bilo koga istrpiti mjesec dana samo da bi imala podlogu i izgovor da mu da.
Lidija je Ognjenova seks varijanta, sa kojom sam i ja nedavno imao vrh pijansku fatačinu. Ona je primjetila da razgovor između mene i njene sestre fino teče i odlučila je da naš mogući novi nivo odnosa poništi rekavši mi da se odmaknem od Opre. Ja sam joj rekao da neću ništa raditi, jednostavno ćemo samo pričati i to je to. Na kraju sam bio sa Oprom. Ima malene usne, ali se baš baš fino ljubi. Opra.
Stefan i Severina su bili par puta zajedno. Njemu se ne da da je probija, smor je momku da se cima oko toga i neaš ti tu šta. Nakon jedno sat dva trenja među njihovim tijelima otišli su do njenog stana, ne bi li se pojebali. Zove on mene, nije prošlo možda sat vremena, i govori mi da mu se desila preloša scena: skinuli su se, tada su ušli ovih sedmih dvoje u stan, i dok je Severina bila u WCu on se obukao i nagulio. Nisam ga čuo zašto jer sam tada bio baš baš prevaljen. Jebiga.
Dolazimo ja i Ognjen u pet ujutro u stan, pogledamo šta rade sestre i ovaj ode sa svojom u njenu sobu. Ja sam sa Oprom stajao ispred vrata jedno 3 minute, mini fatačina je pala i uđosmo u Severininu sobu.
Severina plače, vrišti, jauče, prepričava svima šta joj se desilo. Do tog trenutka to znamo jedino ja i ona, a ona ne zna da ja to znam. Nalazi se u veoma sjebanoj situaciji, ne mogu da se stavim u njenu situaciju ali mislim da je to veoma veoma zeznuto jer zamisli pobjegne ti riba kada odeš do WCa, eto, to ako ništa, a kamoli sve te druge misli koje njoj jadnoj i nevinoj tada prolaze kroz glavu.
Priča ona o tome šta joj se sve desilo, teško joj je, pati, lije krokodilske suze i povremeno šmrcne, prekrila se ćebetom do svojih buljavih očiju i gleda nas njima, svi smo uz nju, i ja i Lidija i Opra i Ognjen i još neka njihova drugarica, Seve dušo izdržaćeš, jebeš njega, vidiš da je on stoka, zamisli da ti je on bio prvi, sreća pa nisi to uradila sa njim, pametna Seve, sa tom poganom seljačinom i rutanom, svi smo u transu, svima nam je žao, i Ognjen se tada, leđima prislonjen na zid i ubijen od nečega, a nije mi rekao čega, pojavi sa svojom rečenicom koja tada objašnjava život:
-AJOJ LJUDI, KOLIKO MI SE DIGO KURAC AAAAA!!!
