------Duel------
by mesni narezak
Rano je jutro, 5:30 je sati. Okupljanje je već počelo u velikoj areni Koloseumu, gde se održala mnoga takmičenja pre stotine i stotine godina. Još uvek je sve poprilično crno, dosta je tamno, Sunce još nije sasvim izašlo. Avioni sleću, većina iz Srbije, poneki iz ostalih država, i putnici idu direktno prema Koloseumu. Bilo je teško nagovoriti italijansku vladu da se održi duel sa krvoprolićem u zgradi staroj hiljadama godina, koja je na rubu raspada, ali je na kraju ipak bilo uspešno. Već trocifren broj ljudi sedi unutra, spremni za prvi duel civilizovanog sveta u mnogo godina. Atmosfera je bila turbulentna, zaintrigirana, isto kao da će neko uskoro da umre. Hoće. Neko će da umre i poprilično je jasno ko.
Gospođa Zapata, žena gospodina Zapate je sedela na posebnom mestu, taman dovoljno udaljena od bitke, a dovoljno blizu da lako vidi šta će se desiti. Bila je obučena u crno, očekivala je smrt svoga muža. Nije bilo jasno da li ona to želi, da li njega želi, ili onog protiv koga će da se bori. Nije bilo jasno da li uopšte želi u vezi biti više. Ali sedela je tu, morala je. Zbog nje će muškarac uskoro da umre. Tada je na prva vrata izašao gospodin doktor Zapata. Poprilično je nizak, a nije ni snažan, ali imao je volju i želju da se bori da zadrži sopstvenu ženu. Seo je na klupu, još nije šest sati ravno, ostalo je još petnaestak minuta.
U tom trenutku je na druga vrata, sa druge strane izašao čuveni gospodin Melkor. Videlo se da je nabildan, snažan i fizički i psihički. Telu mu ništa nije falilo, osim što su mu vrat i struk tanki. Za razliku od Zapate, kojem će dodeliti neki takozvani "random" mač, Melkor je nosio vrhunsku katanu na leđima. Oštra je kao maksimalno istanjen dijamant, prolazi kroz kost u roku od desetine jedne sekunde i u jednom potezu. Ta gromada od čoveka je sela na drugu klupu, poprilično blizu ove na kojoj Zapata sedi. Iako su pokušali suzdržati se izgovaranjem komentara, nisu uspeli i ubrzo je krenuo treštok.
"Ne znam šta ti je tanje Melke, struk ili vrat." - reče Zapata.
Tada je Melkor uzvratio: "Krvarićeš zbog tih reči, midžete."
"Krvarila ti mater iz pičke." - odbrusi Zapata.
"Ma mrš mamu i uskoro ženu ti jebem bolesniku jedan bolesni." - odgovori Melkor.
Tada ih je sudija krenuo smirivati i na jedvite jade je uspeo. Sat je otkucao, ravno je šest sati. Sudija je iz kante izvadio nekakav mač i dao ga Zapati. Naredio im je da stanu u centar Koloseuma, da se leđima dodiruju. Postavio je sledeće pitanje: "Imate li šta da kažete, gospodo? Da li vam je žao što je ovako moralo završiti?" Zapata je rekao: "Nije, usta ću mu razvaliti, sisa jedna tanka." Melkor je rekao: "E jebaću ti ženu dok si mrtav, majmune." Sudija ih je opet morao umiriti. Nakon toga, rekao je da obojica naprave deset koraka, onda se okrenu i počnu bitku.
To su i uradili. Melkor je tek tada izvukao čuvenu katanu i krenuo u boj. Zapata nije imao iskustva u mačevanju, ali je ipak pružao nešto otpora. Nakon dve minute, doduše, Melkor je presekao mač od Zapate svojom katanom i bacio mladog doktora na pod. Čula se gospođa Zapata: "Ih, kakav evnuh. Ne znam šta sam videla u njemu. Neka ga razvali ovaj, pa ću mu dati pičke." Ispred doktora je kleknuo Melkor i digao katanu u vis, ciljajući Zapati u srce. Zapata je znao da je gotovo, da je kraj i zatvorio je oči. Tada je čuo jedan glas iz publike: "Doktore, 'vataj!" Otvorio je oči i video kako nešto leti prema njemu. Zgrabio je to i shvatio da je to Sinofarmova vakcina protiv koronavirusa. Bez ikakvog oklevanja, zabio ju je sebi u venu.
Nastao je veliki blesak svetlosti, svetliji od stotinu Sunaca. Kada se svima povratio vid, videli su Zapatu kako levitira metar iznad zemlje. Narastao je pola metra i imao je bujne mišiće, prevelike da ih sakrije njegova majica, pa su rukavi otpali. Njegova žena je zadivljena, bez komentara. Sleteo je na pod i poderao ono malo majice što mu je ostalo. Sa poda je pokupio špricu, iz nje izvadio iglu i krenuo u juriš protiv Melkora. Jednim potezom igle je razbio Melkorovu katanu u hiljadu komadića i odmah nakon toga zabio tu istu iglu Melkoru u stomak i vukao na stranu. Melkor je umro na licu mesta i prosuo matericu po podu k'o grah.
Bila je potpuna tišina nekoliko sekundi, a onda pljeskanje. Neočekivano je pobedio protiv mnogo jačeg protivnika. Žena je potrčala prema tom sigma mužjaku, a on ju je digao u vazduh, kao trofej. Slavilo se i slavilo dva debela sata, a nakon toga je došao neki čovek do Zapate. Nosio je odelo kapetana mornarice. Zapata je ubrzo shvatio da je to veliki kapetan Hotulijan. Upitao ga je šta hoće, a on je odgovorio da je on taj koji mu je dao vakcinu. Zadivljen, Zapata mu je ponudio svoju ženu, ali je Hotul odbio, rekavši da nije pičkopaćenik. Malo nakon toga, svi su se razilazili i ubrzo Koloseum ostade prazan. Niko više ne ostade osim jednog malog kera, koji je lizao Melkorovu prosutu matericu. Te noći je Zapata dobrano jebo.
