Ne znam sve to, to je onaj deo gde sam spomenuo određenu krivicu svojih roditelja - živeo bih negde drugde, završio verovatno bolju elektrotehničku školu i verovatno bih onda bio konkurentniji na tržištu rada. Nemam EU pasoš, uhvatili se svi za to, ja jesam solidno zarađivao onih godinu dana dok sam u Švedskoj bio, dok nisu počeli ovi da dolaze, pa da šveđani uvode kvote neke. Otežali su to, neće niko da se zeza sa tim da sredi papire. Po ovim drugim zemljama ista priča.
A Srbijom i Srbima sam nezadovoljan iz prostog razloga što ne može da se nađe normalan posao, normalno plaćen, da sam prijavljen, mislim bar ne u mojoj struci. I što sa našim srednjim školama nismo konkurentni na tržištu rada, praksu koju sam imao i stručne predmete sam sa odličnim završavao, opšti uspeh sam kvario na gluposti tipa socijologije, ekonomike, ustava i prava građana, srpski itd gde sam imao četvorke.
Ne volim to neko ponašanje da pričaju da su najbolji, najdivniji, sve naj, a da ništa ne funkcioniše. Nema više ni fabrika, servise mogu da drže samo oni koji su ili u talu ili u srodstvu sa ovima na vlasti. Čak i dobrih servisa po Bg što su bili, dok sam ja u školu išao, pozatvarali su dok sam ja završio. Nema, nestaje sve, samo žderačnice i strane banke, na svakom koraku.
Što mi moj pasoš ne vredi ni za kurac. Šta su kao ovi ustaše ili bugari bolji, isti kurac sva balkanska žgadija, a ovi ispadnu poštovaniji i oni kao bez frke mogu i da rade tamo, a mi ne. Ko je kriv za to? Vlast i ljudi koji šalju lošu sliku o nama u svetu. Diplomate, debelo plaćene koje boli kurac i za lobiranje i za njihov posao. Pa nam nakarikaju kojekakvih govana na vrat.
A svakako i jesam nezadovoljan sobom samim. Ali opet, ako ja kao odličan završim školu, imam pasoš Srbije, ne mogu da nađem normalan posao ovde, a ne mogu ni na zapadu.
