Jedne noci stojim ja za sankom udrvljen kao prazi luk i fiksiram pogledom polu golu plesacicu. Dakle radna atmosfera skroz, ja se prebacio na auto pilota. Iz dremke me prekida neuobicajeno komesanje gostiju. Zakljucujem da je ozbiljna frka jer vidim ljude kako se sklanjaju iz dela kluba gde je pult na kome je DJ. Ja se, naravno, zaputim tamo. Takav mi je posao. Zatekao sam plavokosog, istetoviranog tipa u majici na bratele sa nekim africkim ogrlicama kako sedi na na grudima drugom tipu i udara ga u glavu. Ovaj odozgo me neodoljivo podsecao na umanjenu kopiju Denisa Rodmana iz vremena kada je ludacki farbao kosu. Donji momak je licio na profesionalnu vrecu za boks. Dobijao je, jedan za drugim, snazne udarce u glavu. Scena kao sa ultimejt fajta. Ono sto me zbunjuje je da dvojica izbacivaca stoje tik uz njih i ne mesaju se u svoj posao. Prilazim Rodmanu i tapsem ga po ledjima da prestane:
"Let him go! let him go!".
Posto i na moje insistiranje da prekine ne reaguje, poduhvatim ga ispod miske a preko grudi i odignem sa coveka boks vrece. Ima jasno izrazene misice i izgleda krupnije od svojih 85kg, mada nisam imao vecih problema da ga dignem. I ako sam bio spreman na reakciju, njegovo cimanje je prevazislo moja prethodna iskustva. Kao da sam uhvatio divlju macku. Poceo da se otima kao nezdrav. Znam da ne moze da se oslobodi mog zagrljaja - sigurno. Ne popustam jer mi je jasno da hoce da se bije i samnom. On cima glavom unazad da me udari, ali ne uspeva jer sam zalepio celo za njegova ledja. U jednom trenutku se snazno izvije i uspeva laktom da me udari u usnu. Mrzim kad me neko udari. Snaznim cimom ga podizem 30-ak santimetra iznad tla, i dok lebdi, menjam hvat i od ispod pazuha, prelazim na vrat. Iznenadjuje me brzina reakcije kojom tip okrece glavu na stranu prema mom bicepsu. To je jasan potpis tipova koji treniraju jiu jitsu. Na njegovu nesrecu ja nisam sklon postovanju pravila fer borbe i dok ga davim desnom rukom odpozadi levom mu se podvlacim ispod nosa i snazno vucem na gore. Njegova glava, mahinalno, prati moj pokret i otvara vrat gde ja uvlacim desnu ruku do idealne kompresie karotidnog trougla. ponovo koristeci levu ruku i njegovu glavu kao polugu pritezem savrsenu "rear naked choke", nesto sto mi zovemo spanskom kragnom iz meni nepoznatih razloga. Videvsi koliko je sati, nabildovani reaguje kao iz knjige, udara petama u potkolenice, proba da se nagne napred, pa da vrati glavu u moje lice... 6, 7, 8,... Najdalje do 20 sekundi mu treba da se uspava. ..., 12, 13,... toliko snazno me je stegao za jaja da mi doslo da placem. Ne smem da ga stegnem jace, moze vrat da mu pukne a boli me k... 19, 20.
"Spavaj mi spavaj
bebice moja..."
Moja uspavanka pocela da deluje. Osecam kako mu se opustaju misici i kako mu klonula glava. Bacam ga kao dzak krompira na pod, pored njegovog demoliranog protivnika. Desna potkolenica me bas boli. Jebale ga kaubojke. Dobro me je potkacio i odrao kozu, osecam mi curi krv niz nogu. Ne smem da progovorim, znam da mi je glas piskutav. Od snaznog stiskanja primarnih polnih karakteristika glas mi se istanjio i od dubokog basa postao alt. Gornja usna mi otekla na velicinu solidne krofne.
"Jebi ga... jebi ga... JEBI GA!!" Psuje pol.
"Strongman idi kuci. Idi molim te, zvacu te sutra." Veoma nervozno kaze Pol.
"Ma ne brini ima da se probudi za 20 sekundi." Samopouzdano odogovaram.
"Idi odmah, molim te. Razgovaracemo sutra." Zapoveda Pol dok drzi glavu usnulog borca u krilu i pljeska ga po licu da ga probudi.
Kako mi je naredjeno, tako sam i uradio. Otisao sam kuci i nije mi bilo jasno do sutradan sto se Pol toliko uzbudio. Jedan telefonski poziv mi je objasnio sve. Agresivni tip se zove Big E je telohranitelj vlasnika. Bio je neki prvak u kik boksu, pa par godina u zatvoru i sada se preorjentisao na ultimejt fajt. Nije imao jos meceve ali se intenzivno sprrema. Polu je zao sto morta da me se lisi, nisam nista pogresio, ali ne zeli da ima potencijalnu bombu u klubu. Savetuje me da se pazim jer Big E ima kad tad da mi se osveti.
