Vako je bilo. Za 2. maj su mojoj gospođi zakazali porod sa velikom vjerovatnoćom da će se raditi carski rez. Prvog ujutro se nije osjećala najbolje i odustanemo od roštilja i ražnja s ekipom, na moje veliko razočarenje, naravno. Nervoza, iščekivanje sutrašnjeg događaja. Čitav dan se muvali po stanu bezveze i nekad popodne skontamo da nam trogodišnja ćera ima visoku temperaturu, crnjak. Taman je izabrala dan pred odlazak majke za koju je vezana do bola. Pošto pretpostavišmo da u Domu zdravlja za 1. maj mora dežurati neki pripravnik, pozovemo doktorku pedijatra koja radi privatno, s namjerom da pitamo radi li sutra i to. Međutim, žena kad je skontala u kakvoj smo situaciji, kaže nam da će otvoriti ambulantu za nekih pola sata da pregleda malu. Odemo, nešto joj škripe pluća, treba antibiotik. Kurac, 1. maj, ne radi baš baš ništa. Doktorka uzme i pozove drugaricu apotekarku da nem otvori svoju apoteku, mrka kapa, ova roštilja neđe na vikendici u pripizdini ali kao uzela naš broj pa će se javiti kad stigne. Stvarno, zove u pola 9 uveče, kaže da dolazi za pola sata. U 9 se nacrtam ispred njene apoteke, nema nikog, ona javlja da je u putu. Ok, zapalim pljugu i čekam. Zvoni telefon, gospoja - puko mi je vodenjak, leti kući, moramo hitno u bolnicu (u drugom gradu - 40 km udaljenosti)!!! Nazdravlje. U tom stiže apotekarka, pripita i usporena. Ili je meni djelovala usporena. Uzimam antibiotik, izlijećem vani - kiša. Predivno. Pokupim ženu, malu ostavimo s babom i vozi. Do tamo, milion pitanja u glavi, da li će joj raditi carski rez, ako hoće, da li će taj doktor koji joj vodio trudnoću, gdje je on uopšte, da li je pjan, ima li anesteziolog u gluvo doba noći za 1. maj... Stižemo, ostavljam je tamo u 9.55, taj doktor se pojavljuje u 10 i 5, bez uobičajenih priprema je voze u operacionu salu i u 10 i 45 pronesoše kroz hodnik gdje čekam prekrivenu bebu koja ne plače, a meni ne saopštavaju ništa. Nisam se pretjerano uplašio, mala kad se rodila onomad, takođe nije plakala kad su je pronijeli pored mene. Šura, koji se u međuvremenu pojavio nekako od neke medicinske sestre dobije jedan diskretan lajk za bebu, valjda ne smiju ništa da saopštavaju bez doktora. Onda posle vječnosti (30 ak minuta), nakon što sam obamro šes puta što i dalje ne izlaze iz operacione sale, izlazi doktor i govori mi čestitam.. blabla, muška zdrava beba...kilograma tolko, centimetara...žena dobro probudila se malo teže, ušili smo rez..blabla..Eto tako, ispade turbo 1. maj, pišem sad jer prethodnih dana nisam baš znao slova sva.
