U Londonu je državni udar pozdravljen kao trenutak u kojem je Jugoslavija ponovo ,, pronašla svoju dušu'' dok su plaćeni novinari isticali sećanje na kneza Lazara, boj na Kosovu i herojsko stradanje Srba u Prvom svetskom ratu.
Neverovatno deluje činjenica da nova vlada čak nije opozvala pristupanje Trojnom paktu!
Ova politička rulja je jednostavno srušila poredak i otvorila vrata nečemu što nije mogla da predvidi. Svi ovi događaji deluju kao nedorečeni i nejasni, a time i tipični za ovdašnju politiku. Za Beograd, poredak i Kraljevinu je ionako bilo isuviše kasno. Obaranje kneza Pavla i vlade, a pogotovo ulični događaji u Beogradu, Jugoslaviju su izložili besu Hitlera, koji je sve ovo doživeo kao uvredu, šamar i izigrano obećanje.
Firer je na primeru Beograda odlučio da pokaže kako se obračunava sa onima koji ga iznevere. Kada je nebeska ubilačka flota već bila razorila uspavani grad, i kada su Nemci osvojili nesrećni Beograd, Gering je o puču zapisao:
,,Za nas je bolje što se to desilo sad nego kasnije, u daljem toku rata... Ovako smo sa neznatnim žrtvama eliminisali Jugoslaviju kao vojni faktor, i možemo biti zahvalni generalu Simoviću što nam je na vreme otvorio oči... Sad ćemo moći da sa Srbima izravnamo stare račune, još iz prošlog svetskog rata...''
