ај кад бох пише ове догодовштине, имам нешто слично у арсеналу збитија.
средина 90-их, распала се држава, распадају се породице, пуца по свим шавовима, скоро као сад нелол... елем, ћале поправљо ауто неком типу у селу, испостави се даљи рођаци. Човек сељак, 50-ак година, бечки гастос - повратник, увелико деда, разведен, а воли пичетину. Много блесав кад попије, луда глава, па као пије бенседине да се среди кад не пије, минђуша у уву, дакле, лола пар-ексаланс ...
И сад јбг бацио око на неку снајку 3 села даље, како је он њу успео да убеди да остави човека и троје деце од 10-15 година било ми је јасно онога тренутка кад сам је угледао, жена тупа ко будак, брав обичан, мада фине спољашњости. Ту сад почиње сага, његова деца одрасла, осуђују га, као и цело село, овој жени деца долазе да плачу, остављени муж моли, ма јок она остаје с овим, не јебе. Он има неку кинту, крчми шилинге од арбајта, препродаје стоку, возила, вози неког мерцедеса, има неку викендицу у забитијем делу ионако забитог села, углавном - љубав цвета. И сад, оде она један дан добиђе децу, ови јаве њеном брату који живи у граду и пандур је, овај ни 5 ни 6, оде стрпа је у кола и одведе у град да је утамничи у своме стану, док је прође терање за овим мојим маторим рођаком. Циркус.
Али овај мој рођак, лола, у љубавном делиријуму, пати, појачава дозе бенседина, не зна шта да ради, ишо шпијуниро, брат и снаја је изводе у шетњу по насељу, ал никад није сама, а он је тако решен да је украде назад, док јој нису испрали мозак и убедили је да се врати деци. Немају никакав контакт, пролазе дани.
Жали се мом ћалету, ћалету смешно, а ја ту случајно. И сад објасни он где је стан, ја кажем имам ортака живи ту, каже зови га садомасад. Тај ортак је прича за себе, алкос у 16-ој, диоптрија -20, нема га шака јада. Нађемо се у кафани, плаћа рођак да се једе и пије, испадне да овај живи спрат изнад брата пандура. Ја сам чуо да има то да се украде млада, кад њени неће да је дају, ал ја овде упадам у шему тотално ненормалну, помажем матором јарцу полумозгашу да крадемо жену од 40 година од њеног брата... Збогом памети и логико, пада план да се утаначи дан, да овај ортак јави овоме на мобилни (оне цигле што коштала претплата 100 марака код карића) кад брат пандур оде на посо, моја улога (осим возача) је да звоним на врата пошто ме не знају и да ставим ногу кад снаја (брката роспијетина од 200 кила) отвори врата, младожења улази, отима младу, трк у кола (лада специјалка), правац село, одакле младенци преседају у мерџу и правац Врњачка бања на неодређено док се прашина не слегне, а ја се враћам свом свакодневном студенцко-боемском животу у годинама сиротињске забаве.
И данас ми криво што то није снимано, план је у принципу шљакао врло добро, овај ортак јави да је чисто, ја на звоно, отвара снаја, овај матори преко мене груне раменом, баци ову дебелу 3 метра, нађе драгу у дневној соби како пије кафу, увати за руку и изведе је у патофнама. Трк сви у кола, пали ауто, пун гас, правац село, све траје 2 минута макс. Погледам у ретровизор, јбт они се љубе, матори људи! А њој цигара још гори у руци, ваљда док је пила кафу горе у стану ахаха невера...
Да не причам како је то одјекнуло по целом том крају, како је локални пандур из атара био умешан, реакције њихових ближњих, углавном, ја колко знам, они и данас живе заједно у тој забитој кућици још забитијег села у срцу Шумадије, бајо мој... Енде :)
