Kod nas Goranci drže poslastičarnicu, onaj čuveni novosadski sladoled koji svi hvale pravi se po njihovom receptu. Sve i da jesu Šiptari zabole me, ja kod njih jedem sladoled 40 godina i uvek su me dočekivali najljubaznije moguće.
Devedesetdevete su im spalili lokal pa posle popljačkali sve što je preostalo. Znam i ko je popljačkao, a znaju i svi drugi u gradu. Ti isti sad dolaze na sladoled i uživaju, još im se prave veliki prijatelji. A cement sam kupio juče, šiptarski, nema drugog da se kupi iako mi je Beočin na pišanje od kuće.
