Апсолвирали смо да ли се чланови форума боје смрти и констатовали да се углавном боје, иако је неизвесно да ли након смрти постоје реалне опасности којих се треба бојати.
Међутим, право је питање, дакле право је питање да ли се треба бојати живота, ако знамо да у животу вребају реалне опасности. Човек је човеку вуц, свако сваког гледа да зајебе; ваздух, земља и вода су пуни отрова, не може се побећи довољно далеко да се човек изолује од тога; у свету владају немири, људи се убијају, туку се у Египту и Тунису и праве увод у Трећи светски рат, у Колумбији и сродним земљама људи гину око дроге, Кинези поседују нуклеарно оружје (Еј, Кинези!), деца иду на екскурзију и кисне им глава, људи! А власти су неспособне да направе списак приоритета, и уместо да се окрену обезбеђивању безбедности грађана, они се хватају повратка изгубљених територија као пијани плота, што све даље доводи до урушавања ионако нестабилног система, а то сеодражава на микро-план у виду несигурности људи и страха од живота у будућности.
И поврх свега, у лабораторијама се прави биолошко оружје, узгајају се ејлијени са киселином уместо крви и вируси који мртве људе претварају у зомбије.
И како човек да се не боји живота?
