obično se onih dojajnih ne sjećam, tako da sada pričam pričanu mi priču kako je bilo: nova godina, dvije 'iljade i deveta, deseta, štatijaznam. enivej, počelo lagano sa pivkanom, kasnije neko od mojih mamlaza uzeo tekilu. e tu mi je bio kraj. otprilike, tu je i sjećanje reklo ae zdra'o. rekli su mi posle da je bilo srča do koljena. očigledno mi je čaša slučajno ispala, pa mi se dopalo to i onda sve što mi je došlo pod ruku sam razbijao, uključujući i jednu ortakinju koja, izgleda, posle te nove godine nije više pričala sa mnom. jedino što mi se urezalo u pamćenje bilo je kada smo nazdravljali i kada su popucale krigle od siline udara, što mi je možda najjači događaj ikada. čekao desetak minuta pred veceom, i kada je lik konačno izašao ja počeo da šoram po njemu. fak jebiga.
najjači trip?
