Čo, ništa mi ne pričaj. I ja sam tresnula jednom pred po moje škole isto bio veliki odmor, ležim dole, smejem se ko kreten, i samo čujem lik mi dobacuje: Op, op! :)) Drugarica umrla od blama... Šta ću joj ja, meni bilo smešno. :))
Ne znam za ostale, ali ja obožavam kada neko ume da se nasmeje svojoj nesreći.Ja refleksno počnem da se kidam kad padnem, da niko ne bi znao da sam puko ko ming vaza.
Ja sam se na moru okliznula o kramen u plićaku i tresnula tako da sam imala ogromnu modricu koja se baš videla... :)) Naravno, kako i da se ne vidi kad sam u kupaćem :)
Jašta. :) Nego,ljudi,ajde ko oće da ispriča najveći blam koji je ikada doživeo :) Ja oću, samo da se setim. Ne mora niko ko neće :) (Na kraju ću samo ja,al nema veze :) )
Smejali mi se klinci, kao 'Vidi, mama, vidi' :)) Onda sam i ja počela da se smejem, šta da radim :) I to bio prvi dan, narednih 7 sam išla tako modra, jbg :)
Najveći blam je bio kad me je neki klinac podjebavao i ja ga odvalim kundakom moje drvene puške u glavu i poslije me ganjala njegova mama, a ja ko pička pobjegao kod moje mame. Trebao sam i nju da ganjam sa kundakom.
