Dečiji nestašluci

Ovde pišite gluposti koje ste radili kad ste bili mali. I to one gluposti zbog koje ste dobijali batine ili zamalo dobijali batine ili (ima i takvih) okrivili ste drugoga (mlađeg brata/sestru), a može i one gluposti s kojim ste prošli samo sa gromoglasnim smehom odraslih (roditelja).

Sećam se kako sam (bio sam 1. razred tada), kako je jedna komšinica (inače stara žena) došla da čuva mene i brata. Pre nego što je došla, sakrio sam se iza kreveta i stavio naslon preko, tako da sam imao mali bunker. Došla je komšinica i ugledala je samo mog brata, a za mene je mislila da sam otišao s mamom. I tu je zabava počela. U početku sam kucao u krevet, tako da je jadna žena non-stop odlazila do vrata da vidi ko to kuca. Onda sam upalio televizor i čudila se kako se televizor tako sam upalio. Počeo sam iz onok bunkera daljinskim da menjam kanale, da pojačavam i smanjujem ton (kad sedne na krevet, ja pojačam, a dok ustane i dođe do televizora, ja smanjim ton). Tako sam svašta radio preko daljinskog, na kraju je ugasila televizor na dugme. Onda sam laserom pičio po sobi, a ona je gledala u mog brata da vidi da li se igra sa laserom. Na kraju sam iskočio iz bunkera uz jedno "baaaaaaaaaa!!!"... Tu se baš iznenadila.

Sad kad se setim, bude mi malo žao što sam zajebavao staru ženu.

Da čujem (vidim) vaše priče.

Brat gadjao sa terase 6. sprata klipom kukuruza (skuvanog, ako je to bitno) nekoga matorca- komsiju sa namerom da ga uplasi, ali ga je pogodio- pljosnuo po sred cele. Naravno, kad je covek zakucao na vrata ja sam bila tu da otvorim kao devojcica, kao racunali smo na sazaljenje. Nismo ga dobili, samo ja dobih samar.
Jos jednu samarcinu sam dobila kad sam smo se spustali sestra, brat i ja niz stepenice te iste zgrade i ja nesto pevusih, dok ovo dvoje magaraca pozvonise na vrata i potrcase na dole, a ja nisam jurila jer sam mislila da se trkaju, pa sam i tu dobila jednu lepu samarcinu. Tudji nestasluk, ali ispade moj.
U sustini bila sam bas dobro dete, najebala samo ponekad tako zbog drugih, jedino sto sam ja stvarno zlocesto uradila je da sam tetku koja me je ljuljala u krilu cupala za lokne krvnicki i smejala se, nisam imala pojma da je boli. Jebiga, imah 3-4 godine, sta sam znala..
Ah, da, i jednom sam terala jednog decka da proba rucak koji sam spremila- zemlju i travu i sok od jagoda, i posto sam mu se dopala probao je i posle je povracao. To nije bilo namerno, mislila sam da ce mu se svideti.
Peki, i ja bejah zlato.

Ja sam prvo zvonio na interfone,pa sam čupao i lomio iste,pisao pervrezne grafite u haustoru itd...Ništa baš zajebano.Mada snimali smo kroz prozor lika koji je drkao i posle mu puštali stenjanje preko zvučnika...

ja sam pravio bombe..na sat, na fitilj, na daljinski...svašta nešto...mnogo dobra zabava...al sad nemam jednu ruku i jednu nogu...

Trebalo bi da i evomene ponovi svoje izlaganje ovde o dečjim "nestašlucima".

Његови несташлуци су мало више ратни злочини, а мало мање несташлуци. :)

si video Predraže kako mi banovaše komšiju?..zbog one teme...au..a u tački 1 piše razmena mišljenja..i on čovek hteo da podeli mišljenje...

a šta radio Evomene?.

Komša nije poštovao kućni red, puštao noću glasnu muziku :))
Ima negde tema gde je čovek otvorio dušu, ne mogu tačno da se setim gde... mada je možda i bolje ne podsećati se :)

a sećam se Predraže..pročitao sam ranije...teška priča...ja mislio neko vatanje komšinica za sisu..

moj sinak uvatio kumu za sisu na svadbi pred 250 zvanica..."da te pojubim, da te pojubim" kaže..ona se sagne on za sisu "imaš sisu"..

Burazer i ja smo pucali nekom puškom na dijabole na motockliste, i jednog smo lika na šestici spičili u vrat. Lik se okrene i vidi nas uštekane medju jelkama. Sidje on sa motora i počne da nas juri. Kad nas je stigao, izadje keva i spreči da nas ovaj ulema. Naravno, posle nas je ona izula od batina. :)

Moj drug malo stariji od mene iz komšiluka i ja smo redovno nekim velikim pljucama i praćkama gađali u komšijino dvorište dok su bili napolju. Bili smo jedina deca u ulici. Tada sam imao sedam a on devet godina. Jednom je onaj nezreo grozd, tojest pupac kako ga zovu, pogodio komšijinu ženu u glavu. Žena je došla da se žali a mi se branili govoreći da to nismo mi da je to neko drugi uradio.

Sa četiri ili pet godina sam pobegao mami dok smo bili u gostima preko ulice kod komšinice. Kako je to veoma prometna ulica ja sam nekako uspeo da je pređem. Kada je primetila da me nema pogledala je u pravcu naše ulice i videla me kako se smejem, okrenuo sam se i otrčao u komšijino dvorište u obor sa svinjama. Bila neka velika krmača u oboru. Ušao sam u obor i zatvorio vrata i držao ih da ne bi keva ušla. Kada je uspela da me izvuče odatle dobio sam žestoke batine. Dok me je tukla ja nisam plakao ali je zato ona plakala. Ja sam se mirno okrenuo ka njoj i pitao "Mama, a zašto plačeš?"

Sa odprilike osam godina uzeo sam dedin privezak sa mnoštvo nekih ključeva, otrčao do istog onog komšije što je držao svinjac i bacio ključeve u bunar.

Kako sam sve u trku radio, tako sam maznuo ćaletove cigare i sakrio se iza vrata moje sobe i trpao ih u usta i jeo. Tako sam i sapun pojeo.

A jel se u nestašluke računa krađa trešanja, nenamerno lomljenje prozora i retrovizora? Ima mnogo toga al mi trenutno ne radi mozak....

Ja sam u suštini bio mirno dijete.
Neđe kad sam ja imo 6 a brat 10 godina zapalili smo na sred stana na parketu vatru onako osrednju. Mene malo frka uvatila dok je gorila vatra i rekoh "bato, ajde da ugasimo", a on viče "neka, neka pusti da se razgori".
Kad smo ugasili gle čuda osto izgoren parke. Majka me tad tukla usisivačem. Mislim da mi je polomila rebro, ali nisam smio ništa da kažem.

Kad sam imo oko 11 obio sam komšijinu šupu i ukrao neku crvenu farbu i ofarbao mu jedan dio kuće. Ni fala nije rekao. Da mu je ko drugi radio uzeo bi mu 10 maraka.

U 14 godini sam iz svih zadaćnica (sveska za pismene) u školi iz engleskog koje su stajale u učionici engleskog iskinuo prazne dvolisnice. Djeca su morala kupovat nove zadaćnice, ali ja još uvijek imam papira za belu.

Kad sam imo oko 11 obio sam komšijinu šupu i ukrao neku crvenu farbu i ofarbao mu jedan dio kuće. Ni fala nije rekao. Da mu je ko drugi radio uzeo bi mu 10 maraka.

хахаха ђубре незахвално.
Ја сам исто тако оплевила баби из комшилука башту и још горе сам прошла. Рекла ми је: "дабогда ти се руке осушиле!" Није ми било свеједно.

Dabe, napisala sam preteću poruku na papiru jer im je ćerka lopuža i stavila im tu poruku u kaput.

Pa tako reci, vidiš, to je već jednostavnije i meni i ostalom pučanstvu.

Mi smo u drugom osnovne obrazovale nekakvu grupu koja se sastojala isključivo od devojčica, zvala se "ludi duhovi", a primarni cilj nam je bio konfiskacija školske imovine, najčešće kreda. To je tako trajalo dok se ja nisam slučajno izlanula pred nekim drugom, on rekao učiteljici, sve završile kod diše. Bila sam prezrena.

Takođe smo ja i drugarica jednom zaključavale ljude u njen podrum. Namamimo žrtvu da nekako uđe i onda se mi izmigoljimo i zaključamo vrata... a unutra nema prozora, mrkli mrak, vlažno, memljivo... dovodile mo decu na ivicu nervnog sloma :)

Može se reći da je meni to zatvaranje ljudi bilo fetiš, budući da sam jednom zaključala sestru i devojčicu iz komšiluka u naš podrum i otišla i totalno zaboravila na njih. One plakale, lupale jedno sat vremena i na kraju slomile prozor da izađu :)

Sve u svemu bila si detehuligan.

Јооооој, ја не могу да се сетим ни половине глупости које сам правио као клинац...

Ово не могу да назовем несташлуком, али потресном причом из детињства бих могао...Наиме... Постојала је једна жена у мојој згради која је живела у приземљу. Испред зграде смо наравно сваки дан играли лопте. Она је наравно била веома строга и када год би лопта упала у њену баштицу почела би да се дере и да псује сваком од нас цело породично стабло. Када год би лопта упала играло би се "Зими зами зум" ко ће по њу, и онај који изгуби би ишао по лопту као да иде на стрељање, тај неки осећај. И све би то било тако небитно да једног дана није дошла ОНА. Она је Катарина Милановић, пичка из другог одељења и суседних зграда, на коју сам се ложио као дете. И тако је она дошла један дан да се игра са нама и ми смо се ту добацивали, јелте, и лопта је несрећно упала у баштицу луде бакице. И сви су стали скамењено. Катарина Милановић није знала шта се дешава. Онда су јој укратко сви објаснили и она је онда стајала скамењено, дабоме. И у том стајању ја сам (размишљајући да ће ми тај потез у некој ближој/даљој будућности помоћи да ступим у сексуалне односе са Катарином) одлучио да упаднем у баштицу као суперхерој. Узео сам лопту, бакица је чула и изашла и почела да се дере и да ме вуче за мајицу, а ја сам јој опсовао мајку мајчину са својих 11, 12 година. Катарину нисам јебао, као ни мајку мајчину дотичне бакице.
Овиме сам хтео едуковати млађе нараштаје да вероватно неће јебати ако изглуме суперхероја.

Moj drug jedan je kad je imao pet godina udavio tek rođeno pile u buretu s rakijom. Kaže hteo da vidi zna li da pliva. Što je najžešće, nije nikome rekao šta je uradio nego ljudi pili tu rakiju... I komentarisali kako ima neki čudan šmek.

Ja, brat i sestra upaljacem napravili rupu za klikere na tepihu. Njih izbili ko konje, a ja postedjen jer sam bio previse mali da se toga sjetim. Ili nisam...

Ortak nenormalni i ja mazali govna po prozorima od vrtića. Pokrademo peškire sa terase vrtića, odemo u neko žbunje, sačekam da se on iskenja po peškiru i uhvatimo po jedan kraj, zaljuljamo peškir i frknemo. Uzmemo ostatak peškira i razmažemo. Ovoga se sećam kao da je juče bilo.

Bacali mačiće sa kuće, ako još mrdaju, odvalimo ih od zid sa nekih desetak metara. Žasu, kajem se neviđeno sad zbog toga.

Krali neko grožđe, a lik nas gađao cepanicama. Ortaka, tog nenormalnog, spičio u vugla. Ima ožiljak i dan danas.

Nosili blato iz pičke materine, da ofarbamo neku nedovršenu kuću, jer nismo mogli da nabavimo farbu. Lik nas druknuo kod roditelja, koji su nas naravno odrali kasnije.

Ima svačega, al ajd, da ne pretaram.

Kad sam bio klinac,pošalje me keva da kupim hleb,po najgorim sankcijama. 93,94,nemam pojma,uglavnom bile su milijarde i milioni.
Tad je bila pekabeta valjda... Elem,uđem u prodavnicu,prazni rafovi leba nema,ja odem ispred prodavnice i sav bitan kupujem čoko moko,3 puta me prodavačica pita da li sam siguran da hoću sladoled. Keva me odrala od batina.

Redovno sam bežao u buvaru da igram plejstejšn kec,tu sam dobio prvi ćaletov šamar,ko u onoj definiciji.

Nazvao sam ćaleta prokletom pederčinom jer me je obišao petobrzinkom,a ja na bmx-u.

Zapalio sam svoju kosu upaljačem,bio mi zanimljiv miris paljene kose,i tako trčao po kući.

Izbacili su me iz vrtića,jer sam namerno povraćao svaki put kad sam ulazio unutra,tamo gde su bili oni mali kreveti.

Ima još....

Toliko sam gluposti pravio da ne bih mogao da ih nabrojim ni kad bih imao par sati kojih nemam, zato cu ukratko reci da sam jednom pokusao da seciram mrtvu macku, da sam jednom ispustio poklopac od sahte na cevi u istoj i napravio mini poplavu kod sestre, jednom smo ja i drug probusili vrata u skoli dok sam ga jurio stalkom za karte, par puta sam se sticajem okolnosti napio kad sam imao 5-6 godina, igra u prvim razredima osnovne bila nam je da ulazimo u dvorista gde niko ne zivi i da istrazujemo sta tu ima, jednom sam slucajno drugu gurnuo ciglu na glavu dok sam stajao na nekom zidu, tukli smo se motkama, gadjali kamenjem kad smo bili mali, zaustavljali ljude ja i jedan drug i trazili im ausvajz...
Konkretne sankcije sam jako retko snosio jer imam roditelje pune razumevanja xD.

http://vukajlija.com/forum/teme/6732-my-name-is-earl-ili-spisak-losih-stvari-koje-smo-uradili?strana=13#post_827411

Bio sam dobro dijete.

Скочко, брате, какав си ти цар. хаха

Miško prebiva!
I ja sam do 5. ili 6. razreda pravio slična sranja, baš sam voleo da se bijem, ne znam što.

Ih, bio sam jako nestašno dijete. :-)

Jednom sam svom tetku naštimao tuš da ga polije. Bio ja u kupatilu i on pošao da uđe, ja mu kažem da pričeka sekund. Stavim tuš na česmu i okrenem prema sebi. Onda njega pustim unutra, a on k'o sirovina odmah pusti vodu na najjače i zalije ga voda k'o cvijeće. :-)

Istom tom tetku sam stavio čičak u cipelu. Bilo mi nekako smiješno kad je poslije čistio čarapu. :-)

Ima i ono standardno izmicanje stolice, to je mislim svako od nas radio. Ima i luđih stvari, ali da ne otegnem post, drugom prilikom.

Držali moji rođaci prodavnicu i ja sa njihovom decom i decom zajedničkih rođaka, smo svaki dan visili kod njih i besplatno jeli kremiće. Posle godinu dana su zatvorili prodavnicu zbog velikih dugova.

drug (6) i ja(5) pobegli od kuce na njegovom malom motoru, branili su nam da se druzimo jer smo non stop bili u ranama, oziljcima i gipsu. stigo nas moj otac kod Krusevca, kad je moja baba provalila da se ja popeh na motor i da odosmo... njemu je otac pustio krv na nos od batina, dok je moj bio malo blazi, al ja sam plakala zbog njega, toliko se drao da sam cula u svom dvoristu...

jednom kad smo pravili kucicu na drvetu zveknuo me je macolom po glavi kad je hvatao zalet da zakove neki koc u zemlju.plakala sam najstrasnije,al zato jer mi se uzjebala frizura (riblja kost).

Do trećeg razreda osnovne, svakodnevno sam se tukao sa vršnjacima i godinu-dve starijim od sebe i uživao sam u fajtanju. Starci su me onda usmerili da treniram Džudo i svu energiju sam trošio na tim napornim treninzima tako da sam ubrzo prestao sa tučama na ulici.
Nisam imao nekih većih ispada. Izdvojio bih gađanje autobusa javnog prevoza prezrelim paradajizom (kada je sezona), zaglavljivanje zvona na vratima u komšiluku palidrvcetom ili čačkalicom, gađanje nepoznatih ljudi pecom (a kasnije i onim pištoljima na kuglice) koji prođu našom ulicom...
Ako se još nečeg setim, dopisaću...

Vrlo mnogo sam hteo dzapalim nesto, pa sam otisao na terasu i uzeo novine iz jedne korpe. Ja ih zapalim upaljacem ali vidim da nista ne gore pa ih bacim nazad u korpu. Okrenem se ja i vidim plamenovi izlaze iz te korpe. Ja brzo odoh u kuhinju i pokupim neka sranja u prahu, kao sto je soda-bikarbona i so, i to krenem da sipam po vatri.
Ugasilo se ali je taj deo zida ostao crn.