Imao sam sreće...

Koji su to događaji koje ni u snu niste mogli da sanjate da će se desiti? Događaji koji su se desili u vašu korist, a niste ni imali predstave da imate izgleda da izađete iz problema. Događaji, čiji se ishod ne može opisati drugim rečima osim : "Imao sam sreće".
Konkretno, ja sam pre nedelju dana izguio ličnu kartu. A nisam rekao mojima, jer je gubim već više puta (na kraju je obično i nađem izgbledelu u opranom vešu). A onda sam morao kolima da vozim jednu ženu na sahranu njene majke. I u toj jurnjavi, ja sam bez lične karte vozio kola, i zaustavila me policajka. Tražila je isprave, a meni bilo glupo da kažem da nemam ličnu kartu, nego počnem da tražim. I ona spazi ženu pored mene, i pita: "Vi idete na groblje?". Odgovorimo potvrdno. Ona kaže: "Dobro, ovog puta samo opomena, sledeći put upali farove". Srkoz sam zaboravio da uključim farove. Ukratko, bez lične karte i upaljenih farova me zaustavila milicija, a ja sam prošao bez kazne.
Napisaću ako se budem setio još nečeg...

Što ne banujete ove spamare?! Ili i spamovanje bez kazne računate kao sreću?

Desava mi se danas:
Saznajem d ami kasni avion 4 sata, pizdim i odlazim u restoran da jedem, na kasu ispred mene neki dzanki pravi pizdariju i pocinje d abezi, kasirka juri za njim jja maznjavam 60e iz kase i ne placam jelo i pice jel se napravila fama oko situacije. Posle odlazim da uplatim internet i provaljujem da predhodni korisnik nije provalio gresku na automatu gde se uplacuje ostalo 3e naravno uzimam ih i uplacujem sebi, kako ja uplacujem pare se varacaju nazad a vreme mi ukucava regiularno, i tu napravih 15e odlazim da se cekiram, salterusa se izvinjava zbog zakasnjenja i daje cek od 10e da pojedem sendvic i popijem sokce.... ako pojebem stjuardesu iz airfranca javljam sutra....

Epik pobjeda :)

Bio mali, 2 godine. Sedeo sam na dvosedu, pored koga je bio stakleni stočić. Kada se moja majka okrenula da uzme neku kašicu da me nahrani, ja sam pao sa dvoseda pravo na oko na stakleni stočić. Sada imam ožiljak na očnom kapku, ali ne žalim se, da je bilo malo bliže, ostao bih bez oka...

Inače zaboravih da dodam.
Pola svog detinjstva sam proveo u tiršovoj zbog nekih ozleda
a nikad nisam slomio nijednu kost niti išao na operaciju

Кад нем пара за сладолед, ја нађем нешто још слађе и јефтиније за лизање

Важи да имаш нешто за џ да лижеш....

Иначе, једном ме замало прегазио трамвај, мрзи ме да детаљишем, али било је до јаја близу.

Ja slupo jaranov auto, polomio banderu, umalo da ne upadnem u rijeku sa autom, bez vozačke, 2 promila u krvi, kazna maksimalna, platio auto...Sreća je pa me ovi iz elektrorada nisu zvali za banderu.

Ja sam sticajem okolnosti trebala da budem abortirana. Naime, moji mama i tata su kad su se venčali, dobili dete, mog brata, i potom dugo nisu mogli da imaju dece, a želeli su to. Posle 8 godina je mama ostala trudna, međutim, pošto je ona imala već 37 godina, trudnoća je bila rizična. Tada nisu postojali ti testovi plodove vodice, kojima se utvrđuje da li je sve u redu sa detetom. Ona se plašila i uprkos tome što su je svi nagovarali da zadrži dete, ona zakaže abortus. Tata poludeo. Nije hteo da uđe sa njom u ordinaciju, bacio joj pare u autu, nije hteo da razgovara sa njom.
Mama ode kod lekara i ne znamo šta se desilo u ordinaciji, ali ona se predomisli :)
I rodi mene, lepu i zdravu :)
Rekli su joj da, ako žena ostane trudna u tim godinama postoji velika šansa da dete ima neki hromozomski poremećaj. Ili se pak dešava da ta deca budu iznadprosečno inteligentna. Ja sam ovo drugo :)
Hvala ti mama što si me rodila :)

Sa 16 godina,mortus pijan pao i zaspao u snegu.Nasli me neki ljudi,jedva me vratise medj' zive.Sreca,pa sam imao dosta antifriza u sebi.

Mene rodila sa 39 pa sam ziv i zdrav.

Mene s 43.
Hvala čiko. :)

rat, '95...
blizu moje kuće pala granata, ubila čovjeka, a konj osto živ...
sreća moja pa ostade konj, koji je nas 7 izvukao iz grada veče prije neg su hrvati ušli u njega...
ko zna šta bi bilo da nije bilo konja...
nedavno je ugino...

nisam imao srece.
nije da sam neki pesimista ili tako nadrkani govnar ali jednostavno se ne sjecam da mi se nesto desilo a da sam dobro prosao.
Najblize tome je bilo prije neku godinu kad sam u kladionici uplatio tiket, i dok sam onako provjeravao ulazi neki debeli govnar i dok je vadio ruke iz dzepova, ispadne mu 100 eura. dvije po 50. ja gledam njega, nije provalio, gledam onoga sto otkucava, nije ni on provalio. reko boli me kurac dodjem do para, podignem ih i...... kazem "ispalo vam ovo" -.- kao hvala sam dobio kurchinu naravno! ni hvala mi nije reko. al nema veze, mislio sam da ce takozvana karma da mi vrati "dobrotu" i da cu bar da ubodem nesto na tiketu, e pa jbg opet kurchina, nista nisam dobio.

Jednom liku ispred mene ispalo 200 din ja sacekao da se odalji 5 metara pa uzeo.

Ovo je bilo prije jedno 2 godine. Im'o sreće koliko sam težak.
Jednom sam uzeo od druga jugera da odletim do prodavnice po pivčugu jer smo organizovali neke probe sa bendom kod njega u fabrici. Nešto sjebano sjedište bilo, jedva se namjestih. Iznerviran, stiskam gas do iznemoglosti, pičim između 80-100 km/h krivudavim prigradsko-seoskim puteljkom. Kako me valjda puk'o adrenalin, a nisam ni puta čestito znao, nisam ni shvatio da nailazim na raskrsnicu. Projurio sam kroz nju brzinom od blizu 90 km/h. Bukvalno sam preletio taj glavni put. Uvidjevši da sam trebao skrenuti desno i izići na glavni put, jedno 500 metara dalje se okrenuh, pa ponovo na tu raskrsnicu. Tada shvatih da je odmah pored stovarište građevinskog materijala, separacija šljunka, betonara i svi ti građevinski vragovi (jer smo se nalazili u po industrijskog dijela grada) i da kamioni i mješalice špartaju kao na pokretnoj traci i to ne malom brzinom. Dakle, saobraćaj je non-stop prebukiran, toliko da sam jedva skrenuo do prodavnice. Imao sam ludu sreću pa sam promašio kamion. A i on mene.

Drugi slučaj je takođe u automobilu. Prije jedno 4-5 godina.

Na obližnjem izletištu nadomak grada 'Crveni krst' je organizovao dobrovoljno davanje krvi. Ljudi su organizovali i prevoz autobusima i slično, međutim, tad smo još bili srednjoškolci i bio je veći kul da se odvezemo automobilom. Nas četvoro je sjelo u RENAULT MEGANE: pajdo naprijed, drugarica i ja pozadi i drugi pajdo je vozio. Krenuli smo lagano. Put je bio tipičan seoski - krivudav, nije održavan od rata, šljunak pored puta je prijetio da pređe na asfalt pa je prijatelj vozio lagano. Kako on živi u tom selu tvrdi nam da poznaje put k'o svoj džep i lagano stiska gas sve jače i jače. Ja ga naložim da doda još gasa (pošto sam totalni adrenalin džanki, pogotovo što se brzine tiče) i on to i uradi. Nailazimo na auto parkirano sa desne strane. U susret nailazi neki pekar sa nekim kedijem. Mi jurimo 80 km/h i izlijećemo iz krivine drito na to parkirano auto. Drug ga zaobilazi, nailazi na taj kedi, cima volan na desno, kača točkovima onaj šljunak kraj puta, ispravlja volan, proklizuje i stiska kočnicu. Gubi kontrolu i mi ulijećemo u neki šumski put sa lijeve strane kolovoza, udaramo u neki ogroman kamen, prevrćemo se tri puta i ostajemo prevrnuti na strani.
Gorivo iscurilo na sve strane, auto smrskano, zgužvano k'o list papira. Njima troma ništa nije bilo. Ja sam rasjekao šaku na staklo (ništa puno, par cm) i povrijedio vrat (udario sam glavom u centralni noseći stub) tako da sam 10 dana nosio Šancovu kragnu. Kasnije, kada sam vidio to mjesto nesreće, uvidjeh da smo imali nevjerovatno mnogo sreće. Lijevo od tog puta je bila neka provalijetina i šljivići i neka šumetina u dnu. Desno od puta je bila stogodišnja hrastova šuma. Imali smo nevjerovatno mnogo sreće da uletimo u taj putić širok maksimalno 6 metara i da udarimo tačno u taj kamen koji nas je usmjerio da se prevrćemo po tom putu. Da nije bilo kamena progulili bi ravno u hrastove, Isus nas ne bi izvuk'o. Da smo sletili 5 metara odatle - skotrljali bi smo se niz tu provaliju ravno u šumu. Tek odatle nas ne bi izvukli. Ovako se izvukli - ja sa kragnom a pajdo sa uslovnom. Poslije toga me jedno dva mjeseca hvatala panika čim neko pređe 60 km/h. Auto je prodao za 200 maraka na otpad. Nije se ništa moglo iskoristiti pa je odmah upresovan u kocku. Šteta, bio je lijep megan.

Jesmo soferi blago nama

Odgovornost prije svega! xD

Joooj, drago mi zbog Katije! Puno.
Nemoj mi reći da su ti to priznali?! Uf, sunce im žareno. Kako si ih nakon toga gledala?

Edson :)

Pa mama mi kaze da je znala da cu biti 'vaka pametnica, nikad joj ta suluda ideja ne bi pala na pamet. Tata mi je ispricao, da bi ga vise volela od mame. Oni se tako bore za moju ljubav, stalno se takmice. A ja to neskromno koristim :)

iskusno katija, iskusno :)

mene sluzi nekako sreca u ljubavi :)

krenemo ja i ortaci u ns na neki koncert i pokvari nam se auto..
stanu dve ribe da pomognu xaxa i ja se skontam sa jednom....trajalo 3 god:)

sad se situacija malo promenila...
izlecemo iz 73ke u batajnici ja i jos neka cica i trcimo na lastu za pazovu fala bogu zbrise nam ispred nosa nas dvoje sami cela stanica nasa:) i tako i dan danas posle 7 meseci:)

EDIT: igramo riziko ja ming i jos par ortaka...ming taman zamenio dve iste i dzokera i digo jos na kontinent..napada me na teritoriju koju branim sa cirka dva tenkica protiv pune sake njegovih ..naravni izgubio je i skak'o do plafona

....да цигани који су ме данас јурили ножевима били спорији од мене....

Daj bre cigani su najvece picke jedan kamen da si uzeo preokrenuo bi stvar u svoju korist

A svi po 2 noza .

Mogu i 3 noza sve je to stvar uma

par puta...za vreme rata...ovog poslednjeg...ležao na nekoj livadi i sve vreme se okretao, ne mogu da nađem polozaj da spavam...i odlučim da se okrenem skroz, tamo gde mi je glava da mi budu noge..samo što sam se okrenuo osetim kao neko cimanje u nozi, desnoj..pogledam,krv...pogledam malo bolje, spizdio me metak...ništa strašno, okrznuo me...par trenutaka pre toga tu mi bila glava...

posle dva dana upadne bomba u rov, ali bukvalno između mojih nogu i ne eksplodira..kinesko sranje...

i još jedna situacija kad se rat završio...tu sam baš imao sreće, al je duga priča....

cenim da sam svoja "tri puta Bog pomaže" istrošio, ako pukne neko sranje opet, prvi sam za odstrel...:)

Imam srece sto nemam kinte za neki bolji auto nego vozim juga.

Ahaha zavisnik objasnio sa spavanjem.

Imao je i moj ćale sličnu situaciju u ratu, kad je jedan vojnik stajao na nekom mostiću, ćale mu rekao da se pomeri odatle i posle par sekundi neko spraši rafal iz mitrajleza po mostiću. Što je najcrnje, to je bio PA mitraljez što znači da od njega ne bi ostali ni zubi.

Ja se jednom uhvatio u školi za gole žice, srećom ortak me povukao za rame na vreme. Ovaj drugi mi nije verovao da me tresnula struja, pa se i on uhvatio za žice.

Elek, tog drugog ste trebali da ostavite....ko ga jebe ...:)

bila noć bre, mora se spava...

Samo da znaš kolika je bukva nikla na njegovom grobu. Šalim se, posle došao domar i izolovao žice.

Zajebani kalimerosi, vide i po mraku.

ma ko zna odakle došlo..to se samo s vremena na vreme pucalo..tako bez rezona, koliko da daš do znanja drugoj strani da si tu...posle 5 dana ne obraćaš pažnju na to pucanje....

Ja sam imala srece da je izmedju 96GSP(dvodelni) i neke rupchage 3x3x3 (koju niko nije obelezio) bio trotoar, taman toliko shirok da na prstima moze da se stoji..
Ali je bilo neprocenjivo kad je bas proso, a od prekoputa ljudi sa poluotvorenim ustima mi aplaudirali..

ja sam imao sreće da se sruši samo polovina vikendice u kojoj sam spavao mrtav pjan, nisam ni provalio dok nije počeo ladan vetar da duva...ozbiljno

1. Sa 4,5 godina sam uzeo neki ipsitivac, na jednom kraju je stipaljkica, koja je zicom povezana sa ispitivacem sa iglom..I ja genije stavim stipaljku na uzemljenje u stekeru, a iglu nabijem u steker...ZNam samo da sam se posle sekunde nasao na zidu iza mene..I samo iskocila sklopka koja je burazeru ugasila komp :D

2. Prosle godine..Spustam se ja niz 'Bagdalu' brdo u Krusevcu veoma strmo...I ja vozim bajk i moj drug iza mene.. vozim normalno desnom trakom, a u levoj kolona...I neki kreten krene da preticekolonu...i ja sam mozda 2 metra ispred njega zakocio naglo, drug zamalo da me pogodi otpozadi i unese u kola sva sreca da je imao disk kocnice...

Sto znaci, imam srece sto sam ziv...

Имао сам среће што нисам погинуо малопре, кад је нас пет село у ауто са јараном сумњивих возачких способности. 'Ладно је лик покушао да се окрене на сред магистралног пута и 'ладно му се ауто угасило на средини и стајало онако неколико минута колико је он покушавао да упали. Све то на тридесет метара од скретања. Усро сам се.

Kad sam imao neke 2 godine, bilo leto preko 40 u hladu, napolju bila gajba sa pivom, valjda zaboravili da je sklone sa sunca, i ja sednem na gajbu i flaša eksplodira i onda domino efektom eksplodiraju sve do jedne...a ja prošao samo sa manjim ožiljkom.

A pre neke 2-3 godine, ja i dva druga se vraćamo iz Mitrovice za NS, bili kod nekih bičarki, mrtviiiiiiiii pijani, ne mož da hodamo, a ove nas oterale nisu nam dale da prespavamo kod njih, i to je bila ubi Bože vožnja, mrkli mrak neosvetljen put, ja ugasim svetla i pređem u suprotnu traku, pa vozim tako stotinjak metara pa onda opet upalim svetla i vratim se u svoju traku, pa tako nekoliko puta, pa onda kad u daljini vidimo kola isto ugasim svetla i kad se već približimo onda upalim duga!
Pa kad smo stigli do Iriškog venca dam drugu kola, a on još grđi od mene, kad je počo da ga dere po 150-160, ni ja nemam pojma kako smo mi uopšte živi i zdravi stigli kući---aj što smo mi mogli da najebemo, nego smo mogli da ubijemo nekog ni krivog ni dužnog. Od tad kad vozim, bukvalno ni najmanji gutljaj alkohola ne pijem, niti jurcam.

Pezose, jes ti pisao grafite po Petrovaradinu?

Jok. Ne znam ni da ima koji grafit po petrovaradinu, osim onih FIRMA i ostalih na tu variaciju

Ima na nekoliko mjesta Pezos, ćirlilicom.