Haled Hoseini

"Lovac na zmajeve" i "Hiljadu čudesnih sunaca".
Da li ste pročitali dela, kako vam se dopadaju, da li mislite da Haled poseduje "dikensovski osećaj" kako su neki ocenjivali njegova dela?

Nisam ćitao.

Čitala. Čitala. Čitala...

spremam se da pročitam lovca na zmajeve..pojede me ovaj faks.

evo zapata cu ti poklonim lovca i ovako nemam nesto zivaca za knjigu

Zapata preporučujem. Knjiga koja ostavlja utisak zaista.
I "Hiljadu čudesnih sunaca" je odlično delo, međutim, verujem da su ga jače doživele osobe ženskog pola zbog same priče.

ma pajko imam nego vremena nemam ahah

Mislim da Lovac na zmajeve više pogodi muški deo...a Hiljade čudesnih sunaca ženski. Mada su obe odlične.

eto ko nije procitao nemora da kupi poklanjam

Mene je "Lovac" zaista onako pogodio. Kroz knjigu osećao sam melanholiju, bes, sreću tugu, sve se smenjivalo.
Posebno mi se menjalo mišljenje prema Amiru, trebalo mi je da stignem do kraja knjiga da bi ga razumeo. Zgotivio sam ga na kraju.

"dikensovski osećaj"

Pročitala sam obe, "Lovac na zmajeve" me je uzdrmao do srži, plakala sam na svakoj petoj strani, od nekih scena me je boleo želudac, čitala sam i malo-malo skakala na Google Earth, da vidim baš gde li je to mesto u kome se trenutno radnja dešava, visila sam nad enciklopedijama i guglala neke podatke nad kojima sam ostala zabezeknuta.
Svaki pasus je nabijen emocijama do tačke eksplozije, sve je tako realno, toliko sam bila uvučena u priču da sam do danas ubeđena da je Haled sve to proživeo i da je nemoguće o nekim stvarima pisati tako kristalno jasno i snažno a da ti se nije dogodilo...
"Sunca" me nisu toliko takla sve do nekih delova i događaja koji su se preplitali sa "Lovcem" i možda poslednje petine knjige, tu mi se grlo steglo par puta.
Mislim da oni koji ih nisu pročitali, ne znaju šta su propustili u životu!

Kabul, Pešavar, Herat, Islamabad itd. Zaista puno lokacija i jako lepo opisan život u tim sredinama. Sada kad čujem "Avganistan" na TVu najčešće u kontekstu rata protiv Talibana prođe mi sve ono kroz glavu.

Da, da, na sve te vesti gledam potpuno drugačije, kao da sam do ove knjige bila potpuni slepac...

Potpuno nova konotacija, to je istina.

Amir je jako zanimljiva ličnost. On je toliko visoko a u isto vreme i toliko nisko u mojim očima.
Ne verujem da neko može da bude tolika kukavica da čak ni onoj situaciji ne reaguje. Da čak ni to što je gledao nije mu moglo uliti hrabrost da bilo šta učini. Mrzeo sam ga zbog toga sve do pred kraj knjige.

Ja Amiru nikada nisam oprostila, banalno govoreći ispao je neviđena sisa i to što je posle preživljavao bila je zaslužena kazna. Mogu da ga razumem o nekim trenucima ljubomore, ispostavilo se kasnije da je imao tada neobjašnjivi i podsvesni predosećaj zbog koga se tako osećao, ali to ne opravdava njegov najgori postupak. To što je malog spasio je jedina pravedna i značajna stvar koju je uradio u celom svom životu.

To što je malog spasio je jedina pravedna i značajna stvar koju je uradio u celom svom životu.

Tako sam i ja gledao, ali vidi, on jednostavno nije rođen da bude hrabar. To je činjenica.
Njegova najgora osobina je kukavičluk. Uzmi u obzir da je Amir imao koliko beše 10 godina tada? Hasan je potpuno druga priča. Amir je intelektualac. Hasan je taj koji predodređen da šljaka, radi prljave poslove. Ne kažem ja da sam oprostio potpuno, međutim to što zaista nije kriv što je kukavica po prirodi i što je bio dete su mu olakšavajuće okolnosti.

Sada ste me podsetili na Lovca. Citala sam bas davno. Ne bih knjigu ni pisca svrstala u omiljene jer sam citala i Hiljadu sunaca, i nije mi se dopala, a moji omiljeni pisci su oni cije knjige sve volim, pre svega zbog stila pisanja. Preporucila bih Lovca samo kao dobru informaciju o dogadjanjima u Avganistanu, jer je stil pisanja zaista realistican, ume da te natera da prozivis ono sto se likovima desava.
Nisu lose objasnjeni ni karakteri, pored dozivljavanja njihove patnje, sticemo i jasan uvid u njihov psiholoske profile. Opet, ni to nije po mom ukusu jer vise volim nedorecenost nego jasnu analizu od strane pisca. Najjaci lik mi je Amirov otac, zaboravila sam kako se zove, i njegova potreba da se ceo zivot iskupljuje jer nije bio u stanju sebi da oprosti.
Sto se Amira tice, koliko se secam on je sve greske pocinio u detinjstvu. Pa zasto ste tako surovi? :)

Pa nije baš bio naivan dok je odlučivao šta da uradi, nije se on samo uplašio i pobegao, svašta mu je prolazilo kroz glavu. Jeste olakšavajuća okolnost što je bio dete, ali on je Hasana u nekim momentima mrzeo, dok je Hasan prema njemu osećao uvek bratsku i bezuslovnu ljubav. Možda sve to ima veze i sa emocionalnom inteligencijom , ali opet - pokazalo se da je neobrazovano dete, a posle čovek, imao više srca nego što bi Amir mogao da ima da je živeo tri života.

Da, ali zato mu je patnja najjaca, koliko se secam pripovedanje je iz njegovog ugla. Imam utisak da je sam sebi najstoze sudio u mnogim situacijama kasnije. Tu pokazuje slicnost sa ocem. Deluje melanholicno, i njegov motiv da se ozeni onom (opet, ne mogu da se setim imena) proizilazi iz njegovog osecanja krivice. Kao da svaki njegov gest govori citaocu "Kakav sam ja bednik".

Tačno. Bio je izuzetno samokritičan. A najteže je suditi sebi (Imati o tome u knjizi "Koliba", Vilijam Pol Jang o tome, možemo posebno temu o tome da ne spamujemo)
NJemu je nedostajala očinska ljubav, a Hasana je tu video kao suparnika. Osećao je da mu Hasan oduzima njegovo "legitimno" pravo na ljubav. A otac. Otac je bio podeljen izeđu društveno priznato i društeno nepriznatog sina. To je dovelo do toga da bude onakav.
Interesantna je njego pogled na religiju (Tolike loše stvari se dešavaju, Bog nema vremena da mene gleda i kažnjava što pijem) i njegova rečenica "Najveći greh je laž. Ako ubiješ kradeš nekome pravo na život. Ako slažeš, kradeš nekome pravo na istinu."

Tako sam i ja gledao, ali vidi, on jednostavno nije rođen da bude hrabar. To je činjenica.
Njegova najgora osobina je kukavičluk

E, ne slazem se sa ovim. Zar je bilo kukavicki vratiti se posle onoliko godina u onakav Avganistan! I da bude onoliko uporan, i onoliko mudar da u potpunosti realizuje motiv svog odlaska, a koji je zaista plemenit. Sto se mene tice, Amir se iskupio sasvim i smatram da je to iskupljenje obasjalo i njegove gestove iz detinjstva. Nije bitanga, nije... :)

Ali, Mar...toliko je života upropastio...Nije se vratio iz plemenitih razloga, izjedao ga je osećaj krivice. Zar se ne sećaš da je u par navrata skoro odustao? Došlo mi je da uskočim u knjigu, zavrnem mu uvši i viknem :"Kuda si pošao, vraćaj se po to jadno dete???!!!" Otrpeo je posle svoje, jedva je živu glavu izvukao, ali mnogo me je povredio...Čuj mene?

On JE bio kukavica. Bez obzira što se vratio po malog. To ne osporava činjenicu da je bio kukavica, u duši. Pri odlasku u Avganistan jednostavno je uspeo da pobedi svoj kukavičluk, savladao je samog sebe, zašto? Zato što se nije obmanjvao lažima, već je istini gledao u oči. U jednom delu je čak i rekao kako priznaje da je kukavica i da je najgori biti kukavica ali to ne priznavati sebi. On je sebi priznao to. Njegova petlja bila je duboko u njemu. On je iskopao ipak.
Podseća me jako na mene. U jednom delu knjiga Amir i ja kao da smo iste osobe.

E, odlicno, podsetila si me na to da se u sustini kroz celu knjigu provlaci neko iskupljenje i motiv za to. Dobro pitanje bi bilo da li je motiv iskupljenja bitan ako je ishod plemenit?
Njegovog oca su svi postovali, zaista je bio dobrocinitelj, ali se tek na kraju otkriva da je bio takav jer ceo zivot nije sebi mogao da oprosti sto je izdao svog prijatelja, Hasanovog oca. A mnogi preko svojih greska prelaze, nikada se ne kajuci zbog njih...

A Hasan? Kakav je njegov mučeni život bio?

Realnog iskupljenja nema.Šta je učinjeno, učinjeno je. Niko nije mogao da popravi to što Hasan nije rastao uz oca i brata onako kako bi to bilo normalno, niti je iko mogao da popravi to što su su se Hasan i njegov pravi iako ne biološki otac morali da odseli zbog Amirovog osećaja krivice. Samo da nije sedeo i gledao sve bi bilo drugačije, sve...

To su razliciti uglovi gledanja...To nam rade knjige! :))
Pitam se zasto sam stala u Amirovu odbranu toliko... Nemojte misliti da ga izdizem iznad Hasana ili njegovog oca! Pa njihova velicina i patnja je bar jasna!
Ovo me podseca na moju jedinicu na pismenom u vezi Leona Glembaja, kada sam ga branila, a profesorka mi u obrazlozenju napisala "Leon je jedna degenerisana budala i najveci Glembaj od svih!" :)))

Плакала сам ко коњина на Змајеве, баш ме погодило, а Хиљаду чудесних сунаца ми је било њах, ништа посебно тужно колико ово. Офишли нисам жена :)

едит: сад сам прочитала ваше утиске :)

"Sunca" me nisu toliko takla sve do nekih delova i događaja koji su se preplitali sa "Lovcem" i možda poslednje petine knjige, tu mi se grlo steglo par puta.

Мој човек. Ја сам плакала добра 3-4 сата непрестано док сам читала Ловца, док на Сунца нисам била ни близу суза.
И слажем се са натнат у виђењу Амира. Он је пичкетина највећа. Баш зато што је био дете је требао да буде невино добар, али неки људи се једноставно роде малициозни :) А и ја сам више Хасан тип, па због тога. Хасан је прави шаман! :)