Ако пиво нема стабилну пену, ако је бледуњаво (а није пшенично), то је размућени концентрат, то нема везе са пивом. А таква су сва наша пива. Па чак и ово што увезли почели су да пуне у Апатину и Челареву. Амстел, Левенбрау, па неки Кениг и још гомила неких пива се пуне ко зна где, а укус као Мерак и МБ пиво. Лашко ми је у рангу Јелена и Лава. Исто превише рекламирано.
Ne lupaj jebene gluposti. Postoji hiljadu različitih uzroka za takve stvari i nijedan nema veze sa koncentratom. Zavisi od stila piva, neka piva i ne trebaju da imaju stabilnu penu jer pucaju na neke druge stvari. Bledunjava piva imaju jednostavan sladni profil (samo osnovni slad, koji daje malo ukusa i skoro svi šećeri su im fermentabilni), i u svetu IPA, je mnogo takvih piva, jer ona pucaju na izražene hmeljne arome, pa bi ih složeniji sladni profil gušio. Imaš i drugu vrstu IPA gde se više puca na balans između sladnih i hmeljnih aroma. Sve zavisi od toga šta voliš, ali bledunjava boja nema blage veze sa kvalitetom piva, nego sa time koliko su preprženi sladovi korišćeni.
Ovsene i pšenične pahuljice se dodaju za stabilnost pene, određeni sladovi utiču na stabilnost pene i na složenost sladnog profila, ako pivo nema stabilnu penu, ne mora da znači da je loše, nego da jednostavno ne puca na to i da mu to nije bitna stavka. Opet, zavisi od stila.
Ali sve u svemu, nalupetao si se gluposti. To što je većina piva koja si naveo zapravo teško đubre, ne znači da su to razlozi zbog kojih je đubre, i nema veze sa tim, nego sa jeftinim sirovinama i guranjem kukuruza umesto slada, da bi se dobio jeftiniji proizvod, a sa druge strane i veštačkim, hemijskim izazivanjem fermentacije, koja se završava za jako kratko vreme tim putem (prirodno pivima sa ejl kvascima treba oko mesec dana da budu gotova, a pivima sa lager kvascima i više). Tako da veći deo razloga zašto su navedena piva đubre je - loše sirovine, hemudža koja se trpa u njih, i gomila drugih načina da se skrati vreme sazrevanja i proizvodnje piva.
