Bioskop, uspomene i perspektiva

Ajoj, secam se prvog filma, imala sam 4 godine i tata me vodio da gledam neki crtani o Mojsiju, to mi tako ostalo urezano, kao bre da je juce bilo... Onda 1. deo Hari Potera sa bratom, konacno nas pustili same, nas dvoje klinci, uzivljeni kao nikad do tada... Do prvog filma sa deckom, mislim da je bio Princ od Persije, i da pola nismo ni videli, mozda najvise uzivanja. Ostalo je nebitno, ne secam se, uglavnom, cesto idem, obozavam da idem, jos uvek se lozim na bioskop, pa, kad god imam priliku. A, da, i, gledati neku dobru komediju sa najboljim prijateljima... Neprocenjivo.

Bio sam u bioskopu zadnji put u septembru tamo u Uscu,prvi put posle 4 godine...i pre 4 godine je takodje bilo prvi put posle 4 godine...ali zato period 2000-2003 sam stalno odlazio u bioskop,skoro svake nedelje...Dom Sindikata,Kozara i jos neki,pozaboravljao sam sve...i mek posle...znalo je i struje da nestane tokom gledanja,za vreme restrikcija 2000. i kurac je bio od vracanja para....

Нешто се присећам биоскопских дана, и врати се сећање на филм "The Frighteners", код нас тада познат као "Ко се боји духа још".
Иако је биоскопска сала прилично велика, број посетилаца је био мизеран, и мислим да је граница била 10-12 људи да би се пројекција одржала. Елем, ваш приповедач није долазио у питање у то време, и седео сам увек у последњем, горњем реду, где бих главу наслонио на зид и уживао, тачно се знало где седим. Приликом гледања овог остварења, у сабласно празном биоскопу, трнуо сам од страха, нарочито у почетној секвенци, кад се приказа појављује по зидовима. Ја сам триповао да ће ме шчепати онако наслоњеног на биоскопски зид и уопште, био сам на опрезу током читавог филма, јер, никад се не зна у тим годинама, зар не?

http://images4.fanpop.com/image/photos/16600000/Stills-the-frighteners-16621758-512-384.jpg

Слично сам се осећао док сам гледао Alien Resurrection. Исто последњи ред, само нас је било више. А иза мене вентилациони отвор, у ком стално нешто шкрипи :)

И где си се од Фрајтенирса усрао, то скроз опичен филм :)

У то време сам веровао да лик са слике постоји.

Слика је стварно сабласна. Много сабласнија од онога чега се сећам из тог филма.

ja obožavam kino, al obožavam
al je stvarno preskupo, prije par dana sam bila i na kartu, kokice i sok sam pukla 600 dinara... zajebi
kupiću si radije kuruza za 50 dinara i skinuti film i opustiti se ko čovjek
mada jednom mjesečno odem, jbg, kad volim, iako deru...
i idem kad je neki momčić voljan da me vodi :DDD

Хехе... који сам ретард... Тек сад видим да сам већ кењао о Ејлиену на овој теми.

Имам баш лепа сећања из биоскопа, ту сам први пут у животу пипнуо сису, уколико се може назвати тако. Био сам седми разред, као и она, међутим она је била у некаквој вези са мојим најбољим другом који није био ту, па ја навалио ко билмез, и ту се фино на'ватали и издрпали, фино ми је било. Мешчини да смо овај филм "гледали".
http://3.bp.blogspot.com/-IIxDVh_6xiw/Td0z4CRXpdI/AAAAAAAAAtQ/6M68tzDcxoA/s1600/mummy_returns_1.jpg

navato si curu najboljeg druga.... uuuuuu nije to fino :D

И сису сам пипао, еееее. Хоћемо у биоскоп Еклипс?

Da li idete u bioskop?
Da li na Vukajliji ima nekoga ko nikada nije bio u bioskopu?
Da li imate lepih ili ružnih uspomena vezanih za zlatno vreme bioskopa?
Imaju li bioskopi budućnost ili će nestati, ili možda postati kao gramofoni - skupa zabava za sladokusce?

Ја мислим да сам први пут пошао у биоскоп кад се отворио код нас у Делти... Стерсинема бјеше....
Немам појма зашто нисам пошао никад у Кино Култура, ваљда зато што нисам имао са ким....

Јаааако, јако ми је жао што је исти тај Кино Култура срушен прије можда мјесец дана, било је приче да ће да буде као музеј кинематографије, али не, срушише га говеда... Жао ми га је из разлога што све генерације старије типа моја мајка, тата, и сви они хвале тај кино, многи су се ту упознали, изводили ђевојке итд.... И жао ми га нешто...

Сад овај у делти купио неко, немам појма како се зваше и сад је 3Д и карта је ненормалних 5 еура... Еј, треба ми 10 еура да поведем ђевојку у биоскоп + кокице и кока кола, па бре испаде 15 еура... Са 15 еура ја могу на вечеру да одем и да се наједемо као стока, и да се напијемо и што ти воља...

Не знам који се курац дешава са друштвом, имала је Милица тему баш за то модернизовање, за нека срања... а ја се данас сјетих меморијске картице за Сони 1, е какав је то био изум, мајко мила... Кад ми она госпоја каже да има меморијска, ка' да ми је дала 200 еура... Чуш могу да меморишем нешто па да наставим за неколико дана...

То је ово питање перспективе из наслова, ја мислим да о томе нисам писао, али мени ови нови модерни биоскопи уопште немају тај шмек старински и никакав ми доживљај није. Јесте удобније, топлије, квалитетнија слика и звук, али нешто ту фали, а не може да се набави на оним штандовима са кокицама и тим зајебанцијама.

Душа, Уроше, душа...

Знам, хтео сам да звучим као квази-филмски критичар.
:)))

Опушти се, немој да си стегнут, причај нормално, сви смо ми своји ође :р

Тако бих ја и уживо испричао, не сумњај! :D
Купим карту, изблејим пар минута испред (стан преко пута биоскопа, па није било губљења времена), од човека узмем семенке, и то у фишеку, из плетене корпе и упловим у филм. Па још ако сам гледао неки зајебан филм, а у згради по обичају није радило светло у ходнику, стуштим се горе обарајући рекорде :)))

"Za jedan dio bolova u leđima odgovornost snosi i bioskop Kultura.Kada se sjetim sprčenih sjedišta,skraćivanja filmova bježanije poslije posljednjeg kadra filma,dođe mi da pošaljem flašu šampanjca radniku koji je zveknuo prvu macu u taj raspali bioskop."

bioskop Kultura. Kad sam isao u srednju, isao ja na randevu u bioskop. Sa djevojkom, pravom. I ja dodjem ranije da kupim karte, kad mi kaze tip da nema projeckcije jer sam ja jedini dosao da gledam. Ja tada nisam bio gledao kengura, ako je bio snimljen tad kengur uopste, i nisam se sjetio da pitam koliko treba karata da kupim pa da puste film. I tako, nista, zavrsimo lutajuci okolo. A sve je moglo biti drugacije.

Nekolko puta sam bio s društvom, a znavali su vrata da zatvore da se ne može u vece, ne znam što, a ja sam tad dosta piva pio, one flaše od litar, litar i po pa sam morao sve da popijem da bih se popišao u flašu.

Pušta Kic Budo Tomović filmove, dosta njih su besplatni, francuski animirani ili neke izraelske drame, takve filmove. A nisam bio u Crnu Goru kad su puštali Zlatne čaklje u Kic, ne mogu niđe nać taj film.

Nekada redovno posećivao bioskope, sada sve manje...Pogledaću par filmova na Berlinaleu, ali, iskreno, kad vidim koliko su ulaznice skupe, mislim da će to par da na kraju postane jedan:)

Danas bioskopi gube svoju svrhu i smisao i jednostavno nisu konkurentni sa gospodinom Torentom, jebiga...

Kao mladjeg me sestra vodila, sećam se da sam se uvek fantastično provodio. Posle kad sam stasao malo, ili nisam imao sa kim, ili se projekcije nisu davale.
Prošle godine sam bio u Banjaluci, ceo dan imali ortak i ja slobodno, uveče bila utakmica tek, i naletimo na bioskop. Koliko sam samo bio srećan kad sam posle toliko godina seo pred platno. Jeste da je bilo neko američko tinejdž sranje, ali svakako mi je vrhunski doživljaj bio posle tolikog vremena jesti kokice i gledati film u bioskopu.

U bioskop idem da gledam Montevideo. Oba dela. Uglavnom zato sto su onoj slikarki sise previse male da ih vidim na monitoru. Platno je ipak vece.