većina žena je površna i većina muškaraca je površna. jebiga.
ako ti kažem da je moj frajer tri godine u toku naše veze bio bez posla i bez dinara i da smo za te tri godine bukvalno izašli u grad tri-četiri puta kad ja uštedim kintu od onoga što mi dato za studije, da li onda veruješ da znam o čemu pričam i da nikada i nikako neću da prihvatim tu priču da su sve žene površne i da sve samo zanima status, auto i pare.
О, Боже, како никад да упознам девојку која размишља као ти. Море студенткиња сам упознао и скоро свака је фантазирала на неки свој начин.
Није само материјална страна у питању. Мени нису паре никад биле проблем. Имам сасвим довољно, али немам за расипање ни за себе, акамоли за друге. Мој проблем (да ли је проблем) је у томе што се трудим да не упадам ни у један клише кад је у питању понашање једног младог човека.
То што имам више од 25 година, не значи да морам да носим искључиво одела, ципеле, кошуље и џемпере да бих изгледао као интелектуалац и да будем космополита, човек широких схватања, који воли цео свет и покушава представља свој народ у свету у најбољем светлу.
То што има више од 25 година, не значи да морам само да блебећем о томе ''како имам амбиција да зарадим брдо пара'' или ''како имам екстра-бизнис''.
Ја волим да причам о нематеријалним стварима, о музици, спорту, друштвеним темама, не волим да причам о себи о темама које не желим. То што имам факултетску диплому и посао не значи да сам морам да изигравам неког веома заузетог пословног човека који само прича о парама, путовањима и стручном усавршавању. Шта кога брига каквим се послом бавим, колика ми је плата и какве су ми амбиције? Ваљда је битно каква сам особа, а не како и колико радим и зарађујем?
Нисам од оних који воли да путује превише, јер сад поготово због посла, ја немам времена за луњање по Европи и свету. Имам пара да сад одем на недељу дана у Дубаји. Без проблема. Али нити имам са киме да идем, јер немају други пара за тако нешто, нити ми је интересантно да бацам паре на то. Пре бих купио нову електричну гитару за те паре него што бих потрошио на неко такво путовање. Мени је лепше кад се скупи друштво па уз гитару певамо и попијемо помало, него да сам одем негде сам тек да ми дупе види света.
Једноставно, нервирају ме приче о мојој незрелеости јер ја ни дан-данас не знам шта се подразумева под тим термином зрелост, јер сам приметио да гомила других није ништа зрелија од мене, само што су тренерке и фармерице заменили другом гардеробом. Е, то је оно на шта циљам. Не чини гардероба човека, нити извештачено понашање и фолирање, ниси већа фаца ако нон-стоп путујеш негде и лепиш гомиле слика на Фејсу, али у ово време изгледа да то успева и да је то битно.
Ја сам годинама покушавао да имресионирам људе (девојке поготово) тиме што поред факултета имам гомилу других активности. Конкретно, мислио сам стварно да ће свирање гитаре, писање и компоновање песама, познавање гомиле других ствари бити само плус јер је ретко видети једног машинског инжењера да се истовремено бави и музиком и спортом и да је сасвим солидан у томе. Али није. Све је то изазивало потпуну равнодушност код људи јер ја нисам говорио шта су ми амбиције у животу што се тиче посла. А то су ствари о којима мрзим да причам. Мој посао је моја ствар, моја плата је моја ствар, моје амбиције на пословном плану су моје, али изгледа да је овде битније ко си и шта си, а не какав си. Ја пошто не говорим о послу, сам испадао обична инфантилна ленчуга и нерадник који нема никаквих амбиција у животу што није тачно.