Добио сам педалу од најлепше девојке коју сам упознао, притом сам је посветио текст на вукајлији али ипак ништа није било довољно, али не предајем се ја!
ФАБУЛА
Стартовао сам данас.
Чекао сам је пре школе и кад сам је угледао, била ми је фрка. Дал да приђем или не и одлучим се да да па шта буде. Она мало одмакла неких десетакк метара и ја потрчим и кажем
Е извини, јел се сећаш оне девојке у петак што те питала у кнезу?
Да.
Ја сам тај дечко.
Е ја сам александра (пружа руку)
Ја сам (па моје име кажем) ______ Мандушић (то је моје уметничко презиме али га користим). Оно, неки утисак јел имаш? Јел би могли да изађемо негде?
Јао извини, јако сам заузета, не бих могла сада. .
Па добро јел имаш неке обавезе око спорта?
Не не тренирам ништа него имам обавеза око школе па не могу.
Ајде онда у суботу?
Извини али не могу, молим те.
Ок, не љутим се, дај ми број телефона онда?
Извини али не дајем тако лако број телефона, жао ми је. Молим те , не љути се, извини. . .
Ма опуштено, све је у реду, видимо се, можда неки други пут.
Јебига, педала или корпа. Фејловао сам. Била је сва извезумљена, као да је хтела да побегне, стидљива али криво ми на крају. . . Неки коментар?