Moram nekom da se izjadam :((

a moram i ja nekom da se izjadam...

brainiac96_Dio

Banjavaj, ja i dalje držim čas!

Ahahahahahhaha, pretrih se.

Aurora, pa gde sama da izađem, ko najgori jadnik?

nikada mi neće biti jasno zašto ljudi neće da izađu sami... ja obožavam otići sam sjesti i popiti pivu za šankom... doduše, nikad se nisam napio...

бури, није то исто као кад женско изађе само.

E, da, to je to što naše koke jebe a nije petao, znači problem je jer je žensko :(
Sestro Crna, suzavac u padže i hajd vani...

бури, није то исто као кад женско изађе само.

naravno da nije,kad žensko izađe samo mnogo su manje šanse da će se i samo vratiti kući, nego kad muškarac izađe sam, ako me razumiješ :)

Pročitah većinu postova sa ove teme i nekako se osjetih srećnim....zbog sviju nas koji imamo obične šugave i mizerne probleme...srećni smo jebote!!
Al ajd da se ispovijedim...Danas mi je poginuo kolega na poslu i osjećam krivicu.Ne zbog toga da sam učestvovao u tome nego što nisam lajao kad je trebalo, a lajao sam samo iz svoje koristi ( plate ) i ćutao kad je trebalo da lajem. Kriv sam ( iako nisam bio u tom momentu na poslu )i ne znam kako da pogledam u oči njegovoj porodici....

šta da ti kažem Šalabajzer...neću sad ja da ti solim pamet ali svi smo postali isti....polako sa godinama, sa vremenom...nekad smo bili mladi i puni elana i entuzijazma i želje za pravdom..sa vremenom smo počeli da razmišljamo sve više o sebi a sve manje o drugima...nije tvoja krivica, ustvari najmanje je tvoja...najviše svih nas..i moja...

jebi ga, to je baš žešći sjeb...

Zajebano, Šalabajzeru.
Znam samo da ćeš taj osjećaj krivice dugo da vučeš.

Šalabajzer, došlo je vreme prinudnog sebičluka, normalno da je malo da svako gleda svoje dupe. Tako meni bar deluje, al' ko mene pita, ja sam samo klinac.

Ja hteo da pišem o nekom sjebu sa curama, ali izgubih volju.
Idem da spavam. Trebalo bih da krenem sutra sa učenjem. Imam pismenu vežbu iz pravnog prometa. Počeo sam malo da se udubljujem oko faksa. Pa nekad padnem u apatiju i gubim volju jer mi se sukobljava u glavi ono što volim, radim celi život i mislim da sam talentovan za to, sa onim na kom putu se nalazim i na kome se delimično očekuje od mene da nastavim uspešno da koračam. A ima još godinu i po i više do upisa faksa (osim ako ne probam da upišem glumu na nekom faksu posle treće), a ja već počeo malo da se iscimavam. Ne znam šta mi je. Valjda zato što se bliži premijera ove predstava koju sam spremao u kulturnom centru 3 meseca, pa mi se misli orjenišu u tom pravcu. I tako. Nemam više ja nekih muka. Imao sam temperaturu skoro, al' sve me je prošlo za dan.

šta da ti kažem Šalabajzer...neću sad ja da ti solim pamet ali svi smo postali isti....polako sa godinama, sa vremenom...nekad smo bili mladi i puni elana i entuzijazma i želje za pravdom..sa vremenom smo počeli da razmišljamo sve više o sebi a sve manje o drugima...nije tvoja krivica, ustvari najmanje je tvoja...najviše svih nas..i moja...

Ma znam, svjestan sam promjena koje nam donose ova vremena, ali krivo mi je što sam ja, koji sam važio za najtežeg tipa za "saradnju" u firmi preko nekih stvari prešao, a zarad veće plate. Pička.
Najgora stvar u svemu ovom je to da nekih stvari budeš svjestan onda kad neko izgubi život.

Cime se bavis Salabajzeru ?

Hehe, Cule, ova post ti je znak da nemaš problema :)
Da Milice, još dugo vremena...

Mislim da se na neke stvari, ipak, ne moze uticati.Osecas krivicu, to je ljudski, ali ipak malo dublje razmisli o svemu tome sto se dogodilo.

Jezivi, upravo tako i razmišljam, nisam uticao na nešto što sam mogao uticati i kriv sam na neki način.
Odo' spavati, laku noć svima...

ја сам један јадан и грозан лик, који је смрадина у суштини али се понаша као да га јебено боли курац за све те ствари и ради са људима онако како он хоће не размишљајући о последицама... понекда сам сам себи гнусан кад се погледам у огледало.. а онда ми пролети кроз главу, боли те туки то тако треба... но небитно....

Шалабе, тешко срање, не могу да ти кажем, знам како ти је кад не знам, знам само да треба сам себи у глави да раскрстиш и да себе убедиш да ти ниси крив уколико стварно ниси... јбга, повреде на раду су саставни део ризик увек постоји...

Završavam faks uskoro i postavljam sebi pitanje - šta dalje? :S

Inostranstvo, Messalina.

Da kopaš kukuruz, šta drugo, Poljoprivreda je budućnost.

Završavam faks uskoro i postavljam sebi pitanje - šta dalje? :S

dobro se naspavati, lunjati jedno dva mjeseca, onda jedno pola godine tražiti posao u struci, pa ako ne nađeš onda zapeti i raditi bilo šta :)

takav je moj plan, a isto sam brzo gotov...

Ma, bezite dok mozete.

Inostranstvo, Messalina.

Nećem. 'Oćem ovde.

Da kopaš kukuruz, šta drugo, Poljoprivreda je budućnost.

Blago tvojoj ženi.

dobro se naspavati, lunjati jedno dva mjeseca, onda jedno pola godine tražiti posao u struci, pa ako ne nađeš onda zapeti i raditi bilo šta :)

takav je moj plan, a isto sam brzo gotov...

Volela bih da imam tako lagan pogled. Što se mene tiče već sad bih počela da radim koliko bih da postanem svoj čo'ek. Workocholic, jebeš ga.

Nemam ženu a i neću je imati. Imaću svoju streljanu i kafanu ako Bog da. Za mene sasvim dovoljno.

Nećem. 'Oćem ovde.

Ne znam sta zavrsavas, ali , ovde buducnosti, jednostavno, nema.Bar ne u ovom trenutku.

Volela bih da imam tako lagan pogled. Što se mene tiče već sad bih počela da radim koliko bih da postanem svoj čo'ek. Workocholic, jebeš ga.

vidi, ja nisam radoholik, ali i meni takva ideja dođe ponekad napamet, jebi ga sramo ta me tražiti od staraca lovu više... nikad se bjednije ne osjećam, nego kad od njih tražim za izlaske, a prethodno sam potrošio cijelu stipendiju za tri dana... ali jebi ga, štaš...

ali skontaj, ustaješ 4-5 godina ranom zorom, neprespavanih noći imaš skoro jednako kao i prespavanih i šta ti ja znam šta sve ne i počneš raditi odma' prvog sledećeg ponedeljka i tako 40 godina... daj sebi ta dva mjeseca, značiće ti... :)

Kopaj dva meseca kukuruz, neće ti pasti više posao na pamet.

Kriv sam ( iako nisam bio u tom momentu na poslu )i ne znam kako da pogledam u oči njegovoj porodici....

Još si pod stresom i, razumljivo, žao ti je. Šta je trebalo da uradiš? Kad se utisci malo slegnu, videćeš da preteruješ.