Sa ovim ljudima se baš ne može reći da sam pio piće, ali su me povezli na stopu, tako da kažem da sam proveo sa njima u razgovoru sat i po, dva.
Ćale i keva od Vladeta Divca (dobro, nisu baš nešto ekstra pozmati), krenuli kod njega u Ameriku. Fin neki svet, nisam ih čak ni pitao da me povezu, računam starija gospoda... kad se oni sami ponudiše. Negde ispred Beograda mi rekoše ko su, iznenadio sam se do jaja.
Ljiljana Mugoša, bivša reprezentativka SFRJ u rukometu. U to vreme je već odavno bila u penziji, a ima bogami tome jedno 13-14 dodina.
Zaharije Trnavčević, stariji se sećaju ove njuške sa TV-a, vodio je kultnu emisiju :)) "Znanje i imanje". Tad je bio valjda nešto pri DOS-u, umalo me čovek neposredno po ulasku u kola ne izbaci na sred autoputa, kad sam mu rek'o odakle sam i da je u opštini JUL na vlasti. S obzirom da sam ja prilično 'ladno reagovao na to, primirio se i na kraju vožnje mi čak dao vizit kartu, kao ako mi zatreba nešto i te fore.
Ljubiša Buha Čume, tad još uvek nepoznat široj javnosti, danas zaštićeni svedok saradnik. Tek posle jedno 6 meseci, godinu dana sam ustvari skapirao da je to bio on. Vozio je neku "jebe kevu" mečku, i ostavio prilično prijatan utisak tokom vožnje.
