То да, пропаганда тога да смо ми починули откад смо се одвојили од вас, сад нам све цвјета итд, то о курац да се окачи.
Моја мајка је изгубила сталну муштерију (око 7,8 година) због тога што је дан после референдума дошла на фризуру код ње и рекла
- Ево сад имамо нашу државу, дако нам крене на боље.
моја мајка јој је рекла
- Јес', ево малоприје кад прођох преко Блажовог моста све млијеко течаше Морачом
- Ти се спрдаш!?
- А ја тако нешто...
Никад јој више није дошла, тако да не мислите да је то што се прича по телевизији масло нашег народа цијелог.
Ко бре признаје државу у којој је 51% за а 49% против??? Каква је то небулоза?
Дакле 400000 људи је добило што је хтјело, а ових 300000 ко их јебе...
Ја се на Вукајлији осјећам као домаћин, сви знају да сам из Црне Горе, и никад нисам осјетио ни трунку репресије због тога, напротив, кад сам био у БГ-у супер сам се провео са вукајлијашима.
И још једна ствар, поред ове што се сад гледамо као непријатељи је репрезентација, јебена репрезентација у сваком спорту које више нема.
Ја немам ни химну, ни заставу ни репрезентацију уз коју сам одрастао, али немам.
Не могу ни црногорска ни српска репрезентација да ми надомјесте моју стару Југославију и она три слова YUG у углу екрана кад се игра нека утакмица. Е за тим ја патим, и патим за свим овим првенствима која нисам ни погледао управо због тога што ја више немам за кога да кличем као сулудник.
И исплачем се као мало дијете кад гледам 'Земља кошарке 1995-2005' мајка се крстила кад ме виђела, мислила је да се дрогирам.
Ето тако, пошто ме ово јако фрустрира, ова прича, не патетишем, али ми на сам помен репрезентација Југославије сузе очи, нећу више постоват ође, а ви сви наставите да се кољете, само се прије тога мало чукните у главу.