Svaka čast za temu, ovu temu sam ja htio da otvorim, ali konto sam "sačekaću još par dana" da mi ne bi opet prigovarali zbog otvaranja teme.
Inače ja nisam zavisnik od neta u smislu da žudim za netom kad sam offline, da sam opsjednut njime, ili da imam neki apstinencijski sindrom. Takođe nije mi previše bitno ni da provjeravam mejlove, forume i ostalo. Dakle, nemam POTREBU za netom, a kad nisam na netu NE NEDOSTAJE MI. Šta god da radim offline ispunjava me jedno 100 puta više nego bilo šta online.
No međutim...
Ako ne učim, nisam na faksu, ili nisam negdje u gradu sa ortacima, ja sam PO PRAVILU na internetu.
Dešavalo se u nekoliko navrata, da ako određenog dana nemam šta da radim, dakle nema faksa, nemam šta da učim, a svi ortaci penzija i niko neće u grad - da BUKVALNO CIJELI DAN PROVEDEM NA INTERNETU.
Idiot, šta drugo reći. Cirka 16 sati, odbij jelo, povremeno šetuckanje po kući i zadovoljavanje fizioloških potreba.
Problem sa internetom po meni nije zavisnost u smislu potrebe, već navika.
A ta navika nastaje ne zato što nas internet mami ne-znam-ti-ni-ja-čime, već zato što su ljudi po prirodi lijeni. Dakle, probudiš se i najbrži i najlakši način da dođeš do neke informacije ili da se zabaviš je da izađeš na net. Ne moraš ama baš ni malo da se potrudiš. Sve ti je servirano i svaku radoznalost ili glad za informacijom možeš zadovoljiti u par klikova miša. A onda nakon toga dolazi SLUČAJNO uletanje u neku raspravu na forumu, SLUČAJNI čet sa nekim na fejsu, SLUČAJNO čitanje nekog zanimljivog članka, pa još nekog, pa još nekog, pa još nekog, pa onda o tome što piše u članku malo provikipedišeš, pa onda otvoriš jedno 20 drugih članaka u vikipediji kliktanjem na jebene linkove u člancima, i tako bi mogao nabrajati do sutra, uglavnom na kraju skontaš da si cijeli dan proveo na netu. Fora je u tome što je net JAKO INTERESANTAN. Za razliku od TV-a, ovdje si stalno aktivan, stalno nešto klikćeš, kuckaš, angažovan si, a još uz to GLEDAŠ ISKLJUČIVO ONO ŠTO TE ZANIMA. I logično je onda da vrijeme leti.
Međutim to uopšte nije dobro. Na kraju dana se sve te jebene informacije pomiješaju i nemaš pojma u šta si cijeli dan zvjernjo. Nema sistema. Uz to, informacije su površne, a čak i te površne uglavnom ne pročitamo do kraja (Ko je još uspio pročitati neki dugačak članak iz Vikipedije u cjelosti?). Još veći problem je taj što gledamo samo ono što nas zanima. - Time se naše obrazovanje STRAAAAŠNO sužava, jer stalno forsiramo - iste teme, ista područja - naša omiljena - a SVE OSTALO IGNORIŠEMO.
Dakle, na netu se ustvari obrazovanje SUŽAVA, a ne proširuje.
A u offline svijetu smo PRINUĐENI baviti se i onim što nas interesuje i onim što nas ne interesuje, pa samim tim naše obrazovanje RASTE jer se često susrećemo i sa onim stvarima koje nam nisu previše bliske niti drage. Ali ih je ipak dobro znati!
Dakle, što se mene tiče - tačno je, batalio sam čitanje knjiga, batalio sam TV, batalio filmove (osim onih koje skinem s neta), batalio sam čak i novine (ima i to na netu) - novine doduše čitam na faksu ili kad sam u nekoj kafani.
Da li je to dobro? Naravno da ne!
Zašto je teško promijeniti tu ružnu naviku i posvetiti više vremena offline aktivnostima?
Opet zbog ljenosti i neorganizovanosti, a ne zbog zavisnosti !!!
Gotovo sve u offline svijetu zahtijeva daleko veći NAPOR i STRPLJENJE nego bilo šta na internetu. A mi naviknuti na instant informacije sa neta izgubili smo strpljenje, a takođe i malo šta nam može dugo držati pažnju. A što se tiče napora, naprežemo se samo oko onoga što moramo, (faks na primjer). Zlo i naopako!!!
Evo nekih primjera:
Knjigu kad čitaš moraš se strpiti bar do 50-60. stranice dok dođe do nekog zapleta i postane interesantno. To je par sati čitanja. A nas mrzi. Zato idemo na net.
TV jebeni kad gledaš, treba par minuta da se čovjek uključi u neku emisiju - na netu imaš sve ODMAH.
I za film treba biti skoncentrisan, sat ipo - dva, a nas mrzi.
Sve je kriva jebena ljenost.
P.S.
Od kako sam uveo ADSL u junu 2008. količina vremena koje provodim na netu se znatno povećala.
P.P.S.
Od 27.1.2008. do 4.4.2008. APSOLUTNO NISAM SVOJIM PRSTIMA DOTAKAO NI RAČUNAR NI INTERNET - time sam sebi dokazao da mogu bez toga i da nisam zavisnik.
Iskustva?
Ovako, internet i kompjuter mi apsolutno nisu nedostajali, jednostavno sam izbrisao te pojmove iz memorije, a život mi je postao sadržajniji jer sam bio prinuđen da tražim zanimacije offline - a one su naravno mnooogo raznovrsnije nego bilo šta online.
Gledao sam više filmova (i to odličnih) i TV-a, više sam se družio sa ukućanima i sl. Čitao sam više novine itd. Knjige ni tad nisam nešto posebno čitao, a što se tiče izlazaka sa rajom izlazio sam isto kao i sad, zato što to da li ću ja izaći ili ne više zavisi od njih. Ja ako nemam obaveza manje-više sam UVIJEK za izlazak, a sad ako imam s kim izaći ja izađem, ako ne ništa.
I dan danas, čim me neko zovne na kafu batalim internet u roku od nanosekunde.
Zaključak:
Internet je sjajna stvar, divno sredstvo za razmjenu informacija, odlično za demokratiju i slobodu govora, ma sve super, ali:
ljudi su stoka i ljenčuge i nemaju discipline, i uglavnom nisu dovoljno zreli da ga koriste kako treba. Vrlo je teško kontrolisati impuls da se klikkne na JOŠ JEDAN JEBENI LINK!!! Ljenost, impulsivnost, neorganizovanost i nedisciplina najveće bolesti!!!
