Kao nalazim se u nekoj kući, sa nekim ljudima, i ja jedini znam da niko od nas nema dušu, tj da smo prodali dušu nekome, da bi živeli lagodno i pre svega sigurno, i nemamo mogućnost da vidimo brojke, tako da ne znamo koje je vreme, niti možemo da računamo, onda se desi neko sranje, i ne mogu se setim koje sranje i probudim se...
Ja mislim da je to taj neki rad, da kao ja oću da budem siguran, a ne mogu, jer neću da se prodam, a i onako, mrzim vreme, pa ne gledam na te brojke blagonaklono, odnosno mrzim što mi vreme prolazi badava. Još možda, oću i njih da izvadim odatle, da budem kao neki heroj, jer znam da to in RL ne mogu, a oko mene su svi takvi isti bespomoćnici...a možda sam mnogo gledao Dosije Iks i bio sam pod utiskom Ranča Prokletih (ako je neko gledo, zna da je to veoma sigurno mesto, samo ima neke mane)...to sam sanjo samo jednom, a mnogo puta sanjam svašta, sa punim scenariom, i kad se probudim, dobijem ideju da napišem nešto o tome, čak i film da pravim, al nemam hrabrosti za to. I da, ako neko ovde reče da sanja intezivno posle masne hrane, meni se dešava to posle špricera, kad ga prepijem, on meni dođe ko težak halucinogen (?!)
Jel sam dobro izanaliziro? :)
I jednom sam čuo da me je neko (ne od tog, nego od nekog drugog) sanjao u ulozi Hitlera. Šta li pa to znači?
