Валдемаре, да искажем свој став поводом дела онога што си рекао (мада сматрам да је то суштина тога што си написао).
Ја, будући научник, тренутни студент молекуларне биологије и физиологије на смеру биофизика ти могу рећи следеће што те тиче мог скептицизма.
1. Теорија еволуције какву учимо нема везе са мозгом:
- Једна од првих реченица мог "драгог" професора је гласила (парафразирам): "Ако питате било ког професоре еволуције или неке гране ове науке из које књиге да учите, он ће вам рећи из његове". Где је ту наука ако свако може да пише шта оће тек тако? То је филозофија и нема потреба да се бавим тиме
- Не верујем да од једне врсте може настати друга, нова врста, већ само да се једна врста може усавршавати и не излазити из оквира своје врсте. Дакле, што се мене тиче нема предака човеку, човек је човек и тачка.
- Као будућем научнику, рацио ми не дозвољава да одбацим могућност валидности теорије еволуције, али исто тако, тај исти рацио, ми не дозвољава да узимам тако олаку општеприхваћену теорију за коју НЕ ПОСТОЈЕ докази. Постоје хипотезе и нагађања што је основ сваке доказане теорије, али се нигде није макло од хипотеза и нагађања.
2. У суштини исто важи и за бога: нема доказа, не могу одбацити могућност, филозофија, и оно у шта наука не може да се меша по дифолту - вера
3. Реко си наука не може да да одговор. Наравно, шта је магија и мистицизам до немогућности науке да то објасни. Много је било магија које је наука објаснила и дала чврсту потпору.
4. Даље о скептицизму. Раније је било исувише лако видети да ли неко "потура" резултате и раскринкати. Небитно да ли су резултати потурени или ненамерне грешке. Ево баналан пример да је спанаћ богат гвожђем. Драги научник или ко већ је то мерио је грешком додао још једну нулу, тј. помножио са 10. А чињеница је да спанаћ смањује могућност апсорпције гвожђа због свог молекуларног састава. ЉОЉ, зар не?
Ево мање банално: Ратерфордов модел атома као нуклеуса, па Боров орбитални, па дорађен Боров планетарни, па квантномеханички. Сви ти модели супер држе воду у одређеним ситуацијама, али не свуда. Наука није егзактна иако тврди да јесте и неће бити дуго времена због неелитизације науке, већ као и свуда гурања својих људи и слично.
Ево о мојој науци што је студирам. Када ме питају шта студирам, до скора сам говорио молекуларну биологију (пун назив је молекуларна биологија и физиологија), сада кажем или физиологију или биофизику. Зашто? Зато што ме нико не може убедити да је оно што ради молекуларна биологија и 10% тачно. Тако се брзо штанцују радови и узимају здраво за готово приликом израде наредних радова да је немогуће проверити валидност претходних и тренутних. Код физиологије и биофизике је доста другачије, јер је експериментални приступ доста другачији и јебенији јер је теорија овде "мање" битна у односу на експеримент и доста проверљивије јер се експерименти у овим областима доста дуже раде и "значајнији" су. Молекуларна биологија је само алат за ове две науке што сам поменуо. Као математика у физици. И поред тога доста оспоравам физиологију јер је статистички неоправдана. По прописима које смо добили од ретардираних љубитеља животиња можемо максимално 6 животиња користити по експерименту и морамо се ослањати на доста лабилне резултате, док је биофизика, на нивоу који мене интересује, експериментално "неограничена" јер се то ради на људима неинвазивним методама. Предмет мог занимања је читање мисли. Немој сад да мислиш да могу да ти уђем у главу и да знам шта тачно мислиш, већ дешифровање можданих таласа ради контроле хардвера и софтвера, и неке комплексније конгитивне функције које могу да се примете и дешифрују. Наравно експерименти су поновљиви у највећем броју испитаника.
Рече мало скепсе би донело доста доброг. Не слажем се. Скепса је за "одабране", за оне који имају колико толико изграђен здраворазумски морални кодекс, барем толико да не буду стока према другима и себи. Иако сам изузедан мрзитељ религије и свега везаног за то, иста појава држи бесне псе на ланцу колико толико, као и да да обичном народу разлог да не филозофира већ да ради и ужива у сиромаштву. Не верујем да би скепса отворила људима очи да постану вредни и узорни грађани. И са свим тим религиозним везивањем да буду добри и слично, већи сам број атеиста, антитеиста и агностика срео који имају људскије особине од већине верујућих.
