Islam - svecki parazit ili samo steramtigatip?

i hriscane i muslimane treba vredjati ljuto

Zanimljivo razmišljanje jednog skroz ok lika.

A u suštini ništa nije rekao.

Стеван
http://vukajlija.com/recnik/autori/244498
Цоа се искусно притајио, схватио је да не мора баш да игра испред Пројектанта нпр. :D

шали се ти, ја сам јуче цео дан био у озбиљној дилеми да ли да променим аватар после колико, три и по - четири године :)

jbt ladno sam se uneo u citanje ovog sto je kbo okacio iako je tesko sranje

EDIT

kbo,sutni toj lika sto je to pisao u rebro ljuto

http://mondo.rs/a760361/Info/Svet/Ubijena-braca-Kuasi.html

Ovo podgrijava teorije zavjere, jer mogao se naći način da se uhapse.

Samo neke se rokaju hehehe

ја кад тврдим да су убиства црнаца у америци теорија завере да ти људи не постоје и да је све исценирано људи причају да сам луд а сад кад су побијени људи од стране арапа наравно да је теорија завере. Иначе постојао је начин да се ухапсе сто посто ал пази, јуре их полицајци а они су пре тога убили 4 полицајца. Хм. чудно

Stvarno, koga zabole?
Ovo je nešto drugačije od pada aviona? Izginuli ljudi i ćao zdravo.
Nego narodu dosadno dok vari pečenjei sprema se za sarmu.

https://pbs.twimg.com/media/B663dX4CYAALkWq.jpg

Još jedno zanimljivo razmišljanje skroz ok lika. Zove se Granjka.

зар не можеш да схватиш да се са неким стварима не игра? Каква је потреба била да се некоме намерно ружи нека светиња, да се прави провокација по сваку цену? Правим разлику између политичара који нису дириговали, већ одобрили употребу војне силе и карикатуриста који исмевају нечија (верска) осећања. Први су зликовци и крволоци, а други су будале које намерно провоцирају и заслужују забрану и казну. Зашто? Замисли да свака сељачина и примитивац одлучи да "критикује" и "карикира" шта му је по вољи? Замисли да тако неки кретен у сред Индије приказује сношај са кравом, јер га није брига шта та крава представља за 1 милијарду Индуса? Данас свака примитивчина може да се сакрије иза речи "критика" и да то зове слободом говора. Хајде да пишамо на гробове мртвих Американаца или Хрвата, Срба, Мађара, јер је крајње дебилно имати било каква осећања према мртвима - они су сада само закопана органска материја која се распада. Или хајде да се спрдамо са људима који су умрли од рака, шта нас боле курци за њихову родбину и осећања која они гаје.

E to to Dube, uhvatili smo se neke brige oko islamista pa jbt koliki procenat krmetine imamu u sebi pravi radikalni mudžosi ne smiju da nam priđu na 100 metara da ih ne ozračimo.

I sa likom koji je pisao ovakve reči ti me porediš, Trulekse...

ja sam za precistu slobodu govora,znaci aposolutno svako moze da se proziva,a kad bi neko opravdano zabranjivao to bi bili ljudi koji nemaju izbora i koji su rodjeni takvi kakvi su...a pisanje po religiji ne samo da je pisanje po necemu glupom i stetnom,nego i po necemo sto mozes birati i nisi zakovan za to

Ислам није опасан, осим када САД упумпава новце исламистима. Кад је то ислам био крвничка и ментолско-фанатична религија у историји до шесдесетих година прошлог века?

Пре бих појам светски паразит повезао са Јудаизмом и Ционизмом.

Je suis Kouachi!

Tebi je glupo i štetno, nekome nije, nisu svi isti kao ti. Ajd, pišaj po religiji, ne bi trebalo niko da te zbog toga kolje ili tako nešto, ali minimum nekog ljudskog osećanja prema drugom biću nalaže ti da ostaviš tuđi život i verovanje na miru, osim ako te ne ugrožava. Glupo je pišati po nečemu iz čiste obesti. Ali pišaću i ja kad dođe neki hrišćanin ili musliman i počne da mi određuje šta da radim, u stvari pišaću po njemu i njegovoj gluposti i trudu da me preobrati i da utiče na mene, a ne po onome u šta veruju i neki drugi, sasvim ok ljudi.

Кад је то ислам био крвничка и ментолско-фанатична религија у историји до шесдесетих година прошлог века?

od samog svog nastanka lolo
u ranijim godinama bili su cak i gori
al i hriscanstvo isto,samo to nije tema sad

http://www.dodaj.rs/f/1x/lM/14IgE7nW/108916573261586375843514.jpg

i u pravu je realno

кул батори, поздрави твое

Jebi ga, Ol, nisi prvi koji misli da bi nešto trebalo istrebiti i ukinuti u ime napretka.

nigde nista slicno istrebljivanju nisam pominjao,osim onda kada sam primetio da je preljut izraz za tako nenasilnu stvar na koju mislio sam...

На овој теми није било никакве приче о слободи говора, провокацијама итд. док неко није окачио карикатуре наших на Косову. До тад су се качиле пјесме типа "све џамије у облаке лете" и писало како су сви муслимани прикривени терористи.

Banovao. Ne bih putovao u Francusku da ga ubijem. Skupa karta

Zar nije bolje odabrati poster, pa onda pobanovati sve prijemnike, a zatim i autora? lolo

Vidim samo frekvenciju naslovnica sa Muhamedom i muslimanima. Ko da su muslimani glavni problem sveta.

http://p5.storage.canalblog.com/55/74/177230/82450023_o.jpg
http://www.voxeurop.eu/files/charlie-hebdo.jpg
http://p0.storage.canalblog.com/00/17/177230/90079087_o.jpg
http://p1.storage.canalblog.com/11/46/177230/69072822.jpg
http://preprod-img.planet.fr/files/images/article/6/1/9/311916/1344355-inline.jpg
http://e.fastcompany.net/multisite_files/fastcompany/slideshow/2015/01/3040510-slide-s-20-rec-charlie-hebdo-slideshow.jpg
http://www.iconovox.com/blog/wp-content/uploads/2011/12/charlie-1016.jpg
http://p5.storage.canalblog.com/55/56/177230/76166756.jpg
http://p6.storage.canalblog.com/69/69/177230/59795809.jpg
http://www.egaliteetreconciliation.fr/IMG/jpg/talmud-magique-646x913.jpg

Jevreji su ovo podmentnuli zbog zadnje karikature.

Citiraću u celosti tekst koji sam, slučajno, sam napisao:

Ako postoji neko ko je propustio događaje koji su obeležili poslednjih 48 časova na ovoj planeti, da ga ukratko uputim: dva ili tri maskirana napadača upali su u redakciju satiričnog časopisa u Parizu, ubili više članova redakcije među kojima i glavne mete – karikaturiste koji su objavljivali karikature koje su ismevale vođe islamskih ekstremista i na kojima (pojedinim) je prikazan i lik proroka Muhameda (što za muslimane predstavlja povredu izuzetno jakog tabua). Takođe, ubili su i dva policajca a više ljudi ranili. Prema svedočenjima očevidaca, prilikom napada su uzvikivali parole koje su ih odredile kao islamiste odnosno muslimanske ekstremiste. Za napad su osumnjičene osobe sa ekstremističkom prošlošću, francuski državljani, rođeni u Francuskoj, po poreklu i po opredeljenju muslimani.

Što više razmišljam o ovom događaju, sve više imam utisak da iz njega izrasta sedmoglava aždaja i da ja nemam predstavu kako da je napadnem u pokušaju da shvatim šta se dogodilo, na koju glavu da udarim i koji vrat da uhvatim i stegnem. S koje god strane da je napadnem, koju god glavu da odaberem za primarnu metu, čini mi se da bi me preostalih šest glava rastrgle i progutale u istom momentu. I kao što standardi bajke nalažu. čini mi se da bi, ukoliko jednu glavu posečem, na njenom mestu nikle tri nove.

Samo što ovo nije bajka, pa ću odmah u startu, jednu glavu eliminisati svestan svih rizika, a to je standardna, za ovakve slučajeve uobičajena, teorija zavere zasnovana na nekoliko činjenica: okolnosti da je Francuski predsednik samo dva dana pre napada izneo stav da, pod određenim uslovima treba ukinuti sankcije Rusiji, zatim tvrdnja da su teroristi, kao u lošem filmu, zaboravili ličnu kartu u kolima prilikom bekstva te konačno, ocenu svedoka da su se ubice vladale kao dobro obučeni profesionalci. Koliko god privlačna, teorija po kojoj su organizatori i izvođači ovog napada zapadno a ne istočno od Francuske trenutno nema nikakvih dodatnih činjeničnih niti logičkih osnova, te za mene predstavlja najbezopasniju glavu koja usamljeno štrči i koju ću rado prvu eliminisati i više se na nju neću obazirati. Ukoliko se, ipak, u budućnosti pokaže da je upravo ova teorija tačna, to će ionako obesmisliti svako racoinalno promišljanje o događajima koji su se odigrali i koji se još uvek odigravaju.

Inače, sam čin je za mene apsolutno užasan, neprihvatljiv i nemoguće ga je opravdati apsolutno ničim. To su za mene polazne i završne osnove svakog razmatranja ovog slučaja. Ono što me, ipak, između tih polaznih i završnih osnova interesuje je sledeće: Kako je do ovoga došlo, zašto i najvažnije, ko je odgovoran?

Ako pođemo od očiglednog, jasno je da su odgovorni islamisti, odnosno muslimanski ekstremisti. To je ono veselo društvance kome u potpunosti odgovara opis stanovnika planete Krikit iz "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju" a koji su opisani na sledeći način „Oni veruju u 'mir, pravdu, moralnost, kulturu, sport, porodični život i istrebljenje svih ostalih oblika života'“ I da se možemo zadržati na tome, problem bi bio rešen. Uostalom, umereni muslimani se zaklinju da ekstremisti ne predstavljaju Islam, da su njihova tumačenja vere pogrešna, da im je vera samo opravdanje za sopstvenu mržnju, izopačenost, sadizam... Mnogi muslimani tvrde da je Islam religija mira, pa za to još daju i argumente, a među najčešćima je citat iz Kur`ana, Sura 5, stih 32, koji prema popularnoj verziji koju umereni muslimani obilato citiraju, glasi:



„If anyone slays a person, it would be as if he slew the whole people: and if any one saved a life, it would be as if he saved the life of the whole people.“



Međutim, ispostaviće se, ovakav stih (5:32) ne postoji u takvom obliku, već zapravo glasi:



„On that account: We ordained for the Children of Israel that if anyone slew a person - unless it be in retaliation for murder or for spreading mischief in the land - it would be as if he slew all mankind: and if anyone saved a life, it would be as if he saved the life of all humanity...“



Dakle, ne smeš da ubiješ, osim ako... A to „osim ako“ izvol`te pa tumačite. Šta više, već sledeći stih (5:33) glasi:



„The just retribution for those who fight GOD and His messenger, and commit horrendous crimes, is to be killed, or crucified, or to have their hands and feet cut off on alternate sides, or to be banished from the land. This is to humiliate them in this life, then they suffer a far worse retribution in the Hereafter,...“



i nastavlja u 5:34



„Except for those who return repenting before you apprehend them. And know that Allah is Forgiving and Merciful.“





Dakle, milosrdan i prašta, ukoliko se „vratite veri“. Pošto je ova tema kontroverzna, u želji da predupredim kritičare koji će da postave pitanje kako ja znam koja verzija je autentična, reći ću da sam lutao po internetu uključujući i prilično opskurne sajtove islamskih ekstremista tako da sa priličnom sigurnošću mogu da kažem da su gore navedeni citati opravdano označeni kao lažni (prvi citat) odnosno autentični (preostala tri). Dakle, umereni muslimani, u pokušaju da odbrane Islam i da naprave razliku između prave vere i ekstremizma, nude netačan citat. Možda slučajno, iz neznanja, uostalom, nije nužno da svaki musliman poznaje do detalja svoju veru, moguće je da su u pitanju muslimani „po tradiciji“ kao što ima mnogo hrišćana (naročito kod nas, pravoslavnih) po tradiciji, koji ni elementarne osnove svoje vere ne poznaju, već se deklarišu kao pravoslavci zato što su to „po rođenju“, „zato što su Srbi“ i sl. Međutim, ono što mi izaziva zebnju je jedna, upravo za muslimane karakteristična institucija a to je „Ketman“. Da ne dužim, o tome šta je ketman možete saznati nešto više ovde: http://sr.wikipedia.org/wiki/Кетман a meni to stvara određenu dozu sumnje u iskrenost svakog muslimana koja za paranoika kakav sam ja nije ni malo prijatna. Da zlo bude veće, pojedini muslimani za koje bih na prvu loptu bez razmišljanja rekao da su dobronamerni, umereni, da dele „humane vrednosti zapadnog društva“ poslednih dana u svojim izjavama slede upravo gore navedenu matricu. Naravno, racionalni deo mog mozga kaže mi da ne mogu svi muslimani biti prikriveni ekstremisti, ali paranoični deo mi ne da mira i teško da ću moći u dogledno vreme da izbegnem nevoljno preispitivanje dobrih namera svakog od njih.

A šta to zapravo oni tvrde? Najjednostavnije rečeno, njihova teza bi se mogla svesti na sledeće: "Strašno je to što se dogodilo, ali same žrtve su podjednako ako ne i više krive od ubica, jer su ismevale svete, nedodirljive vrednosti muslimana". Ili kako je to rekao muftija Jusufspahić - "Uzroci su gori od posledica"

Ok. ovo je nešto što vredi posebno razmotriti.

Mnogo puta sam se našao u situaciji da su se neke vrednosti koje za mene predstavljaju svetinju ili makar temelj mog poimanja sveta, našle na udaru grubih napada, ismevanja, omalovažavanja, izvrtanja i naopakih tumačenja. U početku, ja sam, naivno, reagovao burno, koristeći se i sam mišlju da sloboda izražavanja mora da postoji ali da ne može biti neograničena, odnosno da postoje neke nedodirljive teme - neke vrednosti koje ne treba napadati da se ne bi povredila nečija osećanja. Dakle, ja sam bio stava "nemoj ti da diraš u nešto što je moj tabu, ako ti to smeta, ignoriši ga, nemoj ga vređati jer time vređaš mene". Međutim, relativno brzo sam shvatio da pravilo zapravo treba da glasi: "pričaj šta želiš, to mora da bude tvoje pravo, a meni ako se ne sviđa i ako me vređa, ja sam taj koji treba da se okrene i da ignoriše ono što mi smeta". Dakle, postao sam izričiti pobornik teze da sloboda govora ne sme biti ograničena. Prosto rečeno, svako ima neke svoje nedodirljive vrednosti i tabu teme, pa bi primena principa "poštovanja osećanja drugih" vrlo lako dovela do potpunog gušenja bilo kakve slobode govora. Nekome je tabu Muhamed, nekome crkva, nekome holokaust, nekome Srebrenica, nekome Ceca Ražnatović, nekome EKV (ovi poslednji su posebno simpatični, ako ćete tražiti ekstremiste van nacionalističkih, religijskih ili političkih grupacija, predlažem vam da se upoznate sa jednom od najagresivnijih ekstremističkih grupacija na ovim prostorima, a to su obožavatelji EKV i Milana Mladenovića, to je odličan primer kako nastaje i gradi se ekstremizam, srećom, bar za sada, nenasilan, mada vrlo agresivan).

Stoga, ne može se karikaturistima pripisati odgovornost za sopstveno stradanje. Ni delić odgovornosti. Tačka. Da se poslužim analogijom sa nama dobro poznatim učenjem o početku I svetskog rata, treba napraviti razliku između povoda i uzroka. Karikature su povod, a ne uzrok, a karikaturisti su odgovorni za svoju smrt onoliko koliko i dvogodišnje dete koje gura prste u utičnicu.

Kao što rekoh, prestao sam da reagujem na konkretan čin izrugivanja vrednosti koje su meni bitne. Međutim, ne mogu da prestanem da reagujem na sistem koji iza takvih pojava stoji. Ne mogu da izbegnem utisak da se takve pojave sistematski ohrabruju, često bez volje i znanja "neposrednih izvršilaca", a od strane pojedinih centara moći i uticaja. Pod "centrima moći i uticaja" podrazumevam vrloširok spektar institucija, formalnih i neformalnih. Jedan od oblika delovanja je uređivačka politika određenih medija, a konkretan primer iz našeg okruženja je uređivačka politika B92. Godinama unazad, dotična medijska kuća je praktikovala da na svaki veliki hrišćanski praznik, počasti svoje čitaoce i gledaoce ponekim pseudo--naučnim tekstom o "raskrinkavanju religije". Naučio sam da takve tekstove pojedinačno ne uzimam kao sporne, ali me je čitav pristup B92 sa svim elementima osmišljene kampanje jako ljutio. Prateći ovu priču, moglo bi se utvrđivati ko ili šta stoji iza takve politike, ali to je tema za neki drugi tekst. Ovde je bitno samo konstatovati da u čitavom zapadnom društvu postoji jaka tendencija relativizacije svega, a čini mi se, naročito, temeljnih "tradicionalnih" vrednosti, na kojima se društvo temeljilo u prošlosti. Tako se došlo do situacije da je čitavo zapadno društvo anestezirano, da ne postoje vrednosti za koje se vredi boriti, da se ohrabruje rušenje tabua a pokušaji odbrane istih se predstavljaju kao retrogradni, konzervativni, desničarski, ekstremni i sl. U takvoj atmosferi sumraka ideala, zapad je potpuno zaboravio da postoje ljudi koji su spremni da svoje ideje brane do smrti, tuđe i svoje. Prebrzo smo zaboravili da je do pre samo par decenija u Evropi bilo moguće nastajanje terorističkih grupa kao što su Baader-Meinhof ili Crvene brigade. Tako se desilo da karikature koje ismevaju crkvu, jevreje, vlast, druge nacije ne izazovu skoro nikakvu a naročito ne agresivnu reakciju, zato se smatralo da je satira bezopasan a efikasan način za (smišljeno ili ne) razbijanje tabua i zato je reakcija islamista šokantna za ceo zapad. Nadovezujući se na prethodnu analogiju, društvo je karikaturistima dalo ekser u ruke, dovelo ih do utičnice i reklo im: gurnite ekser u ovu rupicu, biće mnogo smešno, videćete. Posebno mi je otužno lamentiranje raznoraznih analitičara nad očekivanim jačanjem desničarskih grupa u Evropi. Kreatori evropske politike su doveli sopstveno društvo u poziciju da bira da li će nastaviti da glumi toleranciju i multikulturalnost u situaciji u kojoj preko puta sebe ima odlučnog, motivisanog, agresivnog i beskompromisnog protivnika ili će skliznuti u sopstveni desni ekstremizam. Ni jedna od ponuđenih opcija nije blistava, naprotiv (mada, sa stanovišta samoodržanja jedna ipak ima moju blagu naklonost), ali je besramno da upravo oni koji su Evropu doveli pred takav izbor sada zapomažu nad sudbinom, skrećući pažnju sa sopstvene odgovornosti, i upirući prstom u bauk zvani Marin Le Pen kao da je ona odgovorna za počinjene napade i rastući islamski ekstremizam.

Posebno pitanje je kako je uopšte nastao odnosno ojačao islamski ekstremizam do trenutnih razmera. Već je postalo opšte mesto pominjanje neopravdanih i nezakonitih intervencija u Iraku, Libiji (u kojoj su upravo Francuzi bili posebno angažovani), Siriji (u kojoj su isti ovi islamisti slavljeni u početku kao borci za slobodu protiv Asadovog diktatorskog režima) i t.d. Iza svake od ovih intervencija, pored razaranja, sloma državnog sistema, patnje običnih ljudi, ostajalo je seme radikalnog islamizma koje je dovelo do toga da sada imamo i samoproglašenu Islamsku državu koja jača geometrijskom progresijom i koja ima svoje ispostave po svim kriznim područjima Bliskog istoga i Afrike i svoje ćelije u državama Zapada.

Takođe, pomalo je licemerno zapomaganje zapadnih vlada nad slobodom informisanja, ako se zna da je pre 15 godina, meta upravo te zapadne civilizacije bila zgrada RTS-a i njeni zaposleni, nevini ljudi koji su radili svoj posao (koji čak nisu bili ni novinari). Čujem li nekog ko kaže da nisu bili nevini jer su radili za Miloševićevu propagandnu mašineriju? Čujete li vi mene kada na to kažem: licemerje.

Ako je ikakav zaključak moguć, meni se nameće da je u pitanju svojevrstan udruženi zločinački poduhvat u kome nema nevinih, osim samih žrtava.

Kao što rekoh, sedmoglava aždaja, sa koje god strane da je napadnem, uzvraća napad preostalim glavama.