Одабрани одломци текста објављеног у Дневнику 22. августа 2010. :
-,,Недавно је угледна хрватска лингвисткиња Сњежана Кордић својом новообјављеном књигом ,,Језик и национализам'' добрано усталасала јавност на релацији Загреб - Сарајево - Подгорица -Београд,а поготово ,,чуваре језичке чистоће'',тврдећи да су српски,хрватски,босански и црногорски језици заправо-исти!''
-,,Како је објаснила у разговору за недељник ,,Глобус'',истоветност та четири језика не доводи у питање постојање посебних националних језика,али службени називи језика често имају функцију прикривања стварности,посебно у случају странаца који нису добро упознати с приликама у одређеној земљи,и с језиком који се у њој говори.''
-,,Сњежана Кордић тврди да је збрка потекла пре неколико деценија,када су националне елите на простору бивше СФРЈ покренуле пројекте прављења самосталних држава,сматрајући (погрешно) да нације не могу да постоје ако немају језик различит од других нација. Сада,чак и кад имају засебне државе,истрајавају на тврдњи да се ради о различитим језицима,плашећи се да би свест о истости језика могла да води ка поновном уједињењу држава.''
-,,У лингвистици је дефинисано да,ако је најмање 81 посто речничког блага исто,онда се ради о истом језику. А Хрватска,Србија,БиХ и Црна Гора,кад говоре стандардним језиком,имају 100 посто заједнички основни речник! Стандардни језик је тај који омогућава надрегионално течно споразумевање. У супротном,остаје нам да се језиком бави каста језикословаца која смишља језичке норме или уводи давно заборављене речи са задатком да се те речи користе јер су ,,стандард''-а заправо су миљама далеко од стандарда.''
-,,Иако националисти могу инсистирати на употреби ,,српског'' , ,,хрватског'' или ,,босанског'',то су само различите ознаке које се дају истом члану јужнословенског огранка индоевропских језика.,Свака евентуална аутономија која постоји између тих,наводно,различитих језика,потиче од идеолошких и политичких позиција које су,са научно-лингвистичког становишта,сасвим безвредне.''
