Nisi me uvredio, ne brini, ali hvala na izvinjenju. ;)
E, divno pitanje, samo se plašim da ću otići predaleko. :)
Ja ne mislim da traba da imaš mnogo. Naprotiv, da bi se ostvario kao čovek te neke materijalne stvari uopšte ne bi trebalo da budu presudne. Svaki čovek treba da ima dovoljno da bi sebi obezbedio egzistenciju, jer je to ključni uslov da se baviš esencijom. :D
Dakle, krov nad glavom, dobro zdravlje, mir... Problem je što ispada da nam za ostvarenje tih stvari treba sto đavola. :) Banalan primer - uđi u samouslugu da kupiš mleko. Verovatno nećeš znati koje da odabereš jer ima xy vrsta. To nam nameće ta potrošačka kultura. Sad mi baš treba mleko od -1% mlečne masti, jer ovo obično nije dovoljno dobro. Ako tako budemo posmatrali sve, upadamo u potrošačku rupu bez dna. Da bi kupio sve što ti "treba" ima da radiš ceo život, a ni tada nećeš imati sve, jer će uvek biti nešto novo što će ti opet "trebati"... Zato sam rekla da mi je mrska ta potrošačka kultura kojoj je jedini cilj profit, zato što odvraća ljude od onoga čime bi zaista trebalo da se bave. Ali na nju niko ne ostaje imun (dakle ja ovde sad kenjam po forumu, ali zapravo razmišljam šta mi sve treba od stvari za zimu i da li da kupim crne ili sive čizme... neko drugi ko već ima ono što ja nemam razmišlja da li da kupi mečku ili bmw... tako da je teško danas uopšte razlučiti prave od veštačkih potreba, kad su neke stvari već postale standard - to je onaj deo "Amerikanac je stekao, Srbin nije"). Samo treba postaviti neku meru i reći sebi gde je granica. A imam utisak da granice niko ne želi (ili ne može) da postavi, to je ono što mi se ne sviđa.
I da, otišla sam predaleko i izvinjavam se. :D Verujem da možda zvučim i kontradiktorno negde, ali jbg to je mana pisane komunikacije, tako da neću da širim priču, nadam se da sam koliko-toliko razjasnila šta mi smeta.
