Ако је морао да бира између повлачења из јавног живота и комерцијализације свог ауторског рада ради успјеха (опстанка) на музичкој сцени, а морао је, онда ја ипак дубоко поштујем његову одлуку о изолацији. 1996. године група Смак са пјевачем Најдом је у великој дворани новосадског СПЕНС-а искупила једва 600 људи у публици. Много боље није било ни у другим градовима. Точак је човјек који не прави компромисе, и његов одговор на то је био прво "Live Without Audience 2007" a потом и "Егрегор". Два свирачки маестрална албума прошла су у широј јавности такође готово незапажено, чак су их поједини "музички зналци", наши набјеђени критичари жестоко испљували уз опаске попут "боље да није ни излазио из Харема". Након свега тога, убрзо је усљедила и одлука о прекиду активности у јавном животу.
Једноставно, човјек је изгурао до краја оно што је имао да каже у том тренутку, па ко је разумио, разумио је. Да је узео, и с предумишљајем, у складу са захтјевима тржишта, као што су радили други (нпр. Влатко Стефановски у више наврата) и направио албум састављен искључиво од обрада традиционалних нумера одсвиран у свом маниру, то би вјероватно био један од продаванијих албума код нас у новије вријеме.
Што се тиче Најде, колико год био квалитетан вокал и данас ево већ и солидан гитариста, мене је нервирао што је посљедњих година доводио поштоваоце групе Смак у заблуду и дилему најављујући свирке по клубовима Србије ни мање ни више него под именом СМАК. Због тога су остали чланови бенда Смак, укључујући и Точка, најавили и тужбу, не знам да ли су у међувремену одустали.
Уз све ово треба узети у обзир и његово здравствено стање (доживљен блажи срчани удар прије неколико година), што знатно умањује шансе да поново изађе на бину. Наравно да сви прави љубитељи Точка то потајно прижељкују, ја сам први међу њима, али ако се ипак не деси да га опет уживо чујем како свира, поштоваћу.