Psi su zakon, ljudi su idioti...
Imam šest pasa, odraslih, tako da udomljavanje novog ne dolazi u obzir - jesenas medjutim, pojavi mi se pred kućom džek rasel, prelep, odnegovan itd. I zalepi se odmah za kapiju jer je nanjušio moje kere, nadje čak način da udje u dvorište preko komšijinog placa. E sad - komšija nije baš skroz pod vaser vagom, ubio je psa drugog neposredno pre toga itd. I šta ću
pokušam da udomim džeka. Okačim slike na 30 grupa, na Ljubitelje džek rasela izmedju ostalog. I neće niko da ga uzme, ovi moroni u džr grupi ih kupuju za fine pare, neće niko da uzme psa za džabe. Idioti. Prodje tri dana, niko se ne javlja, i šta ću
ubacim ga u jupolku, spakujem hranu, vodu, činiju, i odnesem ga u susedno selo da ga izbacim u park kod škole (da ga ne ubije komša), kontam videće ga ujutro čopor dece, uzeće ga neko. Stignem, otvorim poklopac - pas ne diše...I šta ću
daj veštačko disanje, masiraj srce, i povrati se jedva nekako. Ostavim ga tu i zbrišem, stignem kući, dižem laptop - javlja se riba iz ns, uzela bi ga...Odlepio sam, bukvalno. Posle par meseci, sticajem okolnosti, saznam da ga je usvojila jedna žena, i obradujem se ko malo dete. Šta se dogadja - dolazi joj čovek na kuću i traži psa, tvrdi da je njegov. Srećom nije ga dala, ili bih morao da tražim njega i da ga tučem po noktima zelenom držkom od šrafcigera.
