Шмокља абсолутели има поанту. Двоножни уче четвороножне да буду проблематични. Код мене у крају, један "друштвено одговорни" пар (обоје зрели за шару, па нашла врећа закрпу), хранили луталице (životni san borderline zoofilije), али - пред својом капијом, на улици. Нормално, таман посла да им кер крочи у двориште. Временом се формирао чопор, почели да кидишу на пролазнике - логично, чувају запишану територију - и шта сад? Било повуци-потегни док се то није рашчистило, више преко класичних комшијских метода него званичним путем.
Тако бих и ја умео да будем љубитељ животиња, преко грбаче комшилука. Или, кад "дете хоће куцу", родитељи попусте, набаве, оно изгустира (као што изгустира и било коју другу играчку), и ето куце на улици.
Мачка је ипак нешто друго. Довољно је једна савесна мачка у блоку, па да на свакој кући комотно може да пише ПРОВЕРЕНО, МИН НЕТ за глодаре и гмизавце.